Dr Hans Günter Kugler
“Ima nekoliko naznaka za predstojeće premeštanje polova – dakle, na nekim mestima područja omotača jezgra smer magnetskog toka je već obrnut – upravo u južnom Atlantiku u području te južnoatlantske anomalije, zatim i ispod istočne obale severne Amerike i ispod Antarktika. Ta područja dakle postaju veća i kreću se prema polu.”
Važnost kvanata za život
Kvanti igraju važnu ulogu takođe u medicini, to jest za zdravlje ljudi. Podsetimo se na reči iz Hristove objave pomenute na početku, koja je temelj za ovo razmatranje. Tamo se kaže: „Što je više duhovnih delimičnih snaga, kvanata, prisutno u čovekovim atomima, utoliko je on zdraviji, fleksibilniji i duhovno budniji”. (Str.268).
U medicini mnogi dijagnostički i terapeutski postupci počivaju na kvantnim efektima, kao rendgenska dijagnostika, terapija zračenjem, terapija svetlom i terapija magnetnog polja. Praktičan primer: određeni oblici zimske depresije mogu se ublažiti ili čak izlečiti svetlosnom terapijom.
Važan kvantni efekt u čoveku je i viđenje. Znamo, zapravo, da je već samo nekoliko svetlosnih čestica, dakle fotona ili kvanata, dovoljno da izazovu utisak viđenja.
To što je izvedeno od strane prirodne nauke o značenju kvanata, na laika deluje prilično zbunjujuće. Kvanti, dakle, nisu bilo kakvi objekti, već energetska stanja nematerijalne prirode, iz kojih proizlaze če- stice, odnosno talasi koji u svom zbiru daju ono što osećamo kao materiju. U stvarnosti, međutim, uopšte ne postoji ta materija koja nam ususret dolazi kao telesni talasi, već se radi o polju snage duhovne vrste u kojem je sve povezano sa svime.
Sve ukazuje na to da je naš spoljni svet duhovnog porekla i da se u tom subatomskom području zbiva ono što Duh Hrista Božjeg u pomenutoj objavi opisuje rečima:
“Kvanti su duhovne delimične snage. Oni su sastavni delovi materijalnog života. Čovek ih ne može videti, jer su oni čisto duhovna supstanca materijalnog atoma“. (Str.266)
To se fizikalno još ne može dokazati, ali kvantna fizika i njeni opisi kvantnog sveta idu u tom pravcu. To naročito vredi za povezanost svega sa svime koja se može izvesti iz kvantne fizike. Duh Božji često govori o jedinstvenoj svesti. Ako živo zamislimo opise i slike kvantnih fizičara, tada nas one podsećaju na tu sve- obuhvatnu jedinstvenu svest.
Ako se kvanti menjaju i svaka se promena smesta i nezavisno od udaljenosti saopštava drugim kvantima, tada bi se slično u vezi ljudskog sveta možda moglo reći: Sve što se dogodi bilo gde na našem svetu, tiče se svih ostalih i na svakom mestu.
Kvantni fizičar Dir s tim u vezi jednom je rekao: «Praktično, mi smo povezani sa svim. Zbog toga vredi: Kada bilo što na svetu pati – tada patim i ja, ali ne znam što je tome razlog. Postajem potišten, ali ne znam zašto. Imam sve što mi treba, ali ima nešto što me čini nesrećnim.»
To podseća na jednu dalju poruku Božjeg Duha, koja po smislu glasi:
«Ako povrediš drugoga, bilo čoveka ili životinju, tada povređuješ sebe samog.»
Božji Duh time objašnjava da u sebi nosimo esenciju čitavog stvaranja. Radi se o jednom mestu u moćnoj objavi Hrista Božjeg «Ovo je Moja reč – Alfa i Omega», gde On doslovce kaže:
„Ko ljude i životinje muči i zlostavlja, jednom će i sam na sopstvenom telu iskusiti muke i zlostavljanja. Isto važi i za ogrešenja o carstva biljaka i minerala. Jer ono što se u materiji očituje kao oblik života, to kao duhovna supstanca postoji i u duši. Ko se, dakle, ogreši o život, taj sudi sebi samome, jer opterećuje jedan deo svog duhovnog nasleđa. Jer, sve što je iz Boga, to je kao esencija i u duši čovekovoj”. (Str. 200/201).
S tim jedinstvom u vezi je i u Bibliji sadržana izjava Isusa iz Nazareta, koju On obznanjuje povodom takozvanog «posljednjeg suda», kada Sin čovečji dolazi u Svom sjaju i dovikuje narodima:
«Meni ste učinili koliko ste učinili jednome od ove moje najmanje braće.» I : «Ni Meni niste učinili koliko niste učinili jednome od ovih najmanjih.»
Značaj zemljinog magnetnog polja
Da se osvrnemo sada na sledeći važan fenomenu našeg spoljnjeg sveta, koji se isto tako pominje u objavama Božjeg Duha – na magnetno polje Zemlje i njegov uticaj na čoveka, prirodu i životinje, i obratno, uticaj čoveka na vibracijsko i magnetno polje Zemlje.
U 1986.god. od Hrista je data objava «Uzrok i nastanak svih bolesti» gde se, između ostalog, kaže:
„Čovek je energetski snop koji, u skladu sa svojim mišljenjem i postupanjem, stvara vlastita energetska polja, odnosno magnetna polja. Svaki čovek, tako, ima svoja energetska i magnetna polja koja odgovaraju načinu njegovog mišljenja i postupanja. Između njegovih magnetnih polja i magnetih polja Zemlje postoji stalno naizmenično uzajamno delovanje: reakcije Zemlje prenose se kroz uzajamno delovanje čoveka i Zemlje, na čoveka, isto kao što se način postupanja ljudi prenosi na vibraciju Z mlje. Ono što čovek nanese svojoj Zemlji, svojoj planeti na kojoj boravi, to on nanosi – na osnovu tog naizmeničnog odnosa čovek i Zemlja – samome sebi“. (Str.81).
Da je čovek energetski snop lako je razumeti jer je to očigledno. Nije sasvim samo po sebi tako razumljiva sledeća poruka da „Svaki čovek, tako, ima svoja energetska i magnetna polja koja odgovaraju načinu njegovog mišljenja i postupanja“ i da Između njegovih magnetnih polja i magnetih polja Zemlje postoji stalno „naizmenično uzajamno delovanje“.
Nešto slično proizlazi iz današnje prirodne nauke. Danas je tehnički moguće meriti vrlo fina ili vrlo slaba magnetna polja na čovečjem telu, tako se npr. mogu dokazati i magnetna polja mozga. Osnova toga je da mišljenje dovodi do povećane aktivnosti mozga, a ta povećana moždana aktivnost tada automatski do- vodi i do veće magnetske aktivnosti. Svaki je električni proces u telu, dakle, prenos nervnih podražaja automatski povezan i s magnetnim poljima.
Svako svojim mišljenjem i svojim osećajem, svojim mislima i emocijama proizvodi sopstveno energetsko polje. Ali to energetsko polje je povezano i s magnetnim poljem. U Božjoj objavi se međutim kaže da između magnetskih polja pojedinih ljudi i magnetnih polja Zemlje postoji odnos, stalno uzajamno delovanje.
Već je duže vreme poznato – a pre svega preko različitih životinjskih vrsta – da postoji povezanost, ili uzajamno delovanje između Zemljinog magnetnog pola i magnetizma npr. životinja. Sredinom 19. veka prvi put je izložena pretpostavka da je moguće da ptice selice za orijentaciju koriste Zemljino magnetno polje. U međuvremenu je kod mnogih životinjskih vrsta dokazan osećaj magneta: kod ptica, morskih pasa, raža, tuna, kitova, aligatora, vodozemaca, puževa, pčela, mrava, šišmiša, voćnih mušica, rakova, kornjača, i mnogih drugih.Postoji utecaj Zemljinog magnetnog polja na biljke, a postoje određene vrste bakterija koje reaguju na magnetna polja.
U poslednje dve decenije istraženi su molekularni mehanizmi osećaja magneta i u živim bićima pronađene su npr. magnetske čestice s mineralom magnetitom. To je, dakle, mineral koji se pojavljuje i u Zemljinoj kori, gvozdena ruda s magnetskim svojstvima. Te su čestice nazvane magnetosomi. A ti magnetosomi su takoreći antene za orijentaciju u Zemljinom magnetnom polju.
Uticaj zemljinog magnetnog polja na život i zdravlje ljudi se najčešće klasifikuje kao neznatan, jer Zemljino magnetno polje ima samo neznatnu jačinu polja. Međutim ima čitav niz činjenica, koje po- kazuju da Zemljino magnetno polje ipak ima veliki značaj za zdravlje i raspoloženje ljudi.
Već u sedamdesetim godinama prošlog veka morali su da se razviju specijalni generatori magnetnog polja za svemirske letove. Prvi astronauti vraćali su se na Zemlju sa velikim zdravstvenim problemima, npr. sa oslabljenom muskulaturom ili s promenama krvne slike. Nakon ugradnje generatora magnetnog polja u svemirske brodove zdravstveni problemi se više nisu pojavljivali. Zatim je bio jedan naučni eksperiment u kojem su dobrovoljci više dana proveli u magnetski izolovanom bunkeru i vršena su merenja kako se ta izolacija od magnetnog polja odražava na bioritmove. Pokazalo se da su bioritmovi uveliko narušeni.
Kalifornijski institut za tehnologiju u Pasadeni je 1992. godine publikovao epohalno saznanje. U moždanom materijalu umrlih dokazane su čestice magnetita – dakle, tog magnetnog minerala – i to u velikim količinama. Većina regija mozga sadržavala je 5 miliona čestica magnetita po gramu moždanog tkiva, vrlo mnogo, a moždane opne čak 100 miliona po gramu. Te čestice magnetita bile su slično skupljene u grudve kao magnetosomi u bakterijama, naime, po 50 do 100 čestica magnetita. Poznato je takođe da magnetit reaguje vrlo jako na spoljnje magnetsko polje, milion puta jače od svakog drugog prirodnog materijala. Naravno, kao i uvek u nauci, istraživači nisu hteli tvrditi da su time otkrili čovekovo osećanje magneta. Ali može se sasvim sigurno reći da čovek, kao mnoge životinjske vrste, raspolaže znatnim brojem magnetskih antena u mozgu.
Te antene omogućavaju da Zemljino magnetno polje utiče na čoveka.
Međutim u uvodno citiranoj Hristovoj objavi bilo je govora o uzajamnom delovanju, dakle, i o tome da čovekovo mišljenje i postupanje utiče na magnetno polje Zemlje. U nastavku već citiranog mesta se vrlo konkretno kaže:
“Magnetna polja Zemlje registruju sve postupke njenih stanovnika, ljudi, a magnetne struje, koje su nosioci tôna velikog “Zemljo-čoveka”, Zemlje, vraćaju sve odjeke bez obzira kakav izraz imale, pozitivan ili negativan, opet onome ko ih je i odaslao: čoveku“. (Str.82).
Takođe se može sa prirodonaučnog gledišta poći od toga da magnetsko polje čoveka, slično kao što je ovde opisano, utiče na magnetno polje Zemlje ili čak na stanje Zemlje. Mnoge ljudske delatnosti dovode do lokalnih izobličenja magnetnog polja npr. kopanje rude u rudnicima, izgradnja tunela ili ugradnja armiranog betona, postavljanje stubova odašiljača i mnoge druge.
Ali takođe su verovatni i zamislivi uticaji mentalne vrste. Kada se pođe od toga, da pri svakom procesu razmišljanja nastaje električno, odnosno magnetno polje, blizu smo zaključka da se kod 6,5 milijardi ljudi, dakle 6,5 milijardi takvih odašiljača utiče na magnetno polje Zemlje. Dakle, sigurno postoji uzajamno delovanje.
O tome postoje i zanimljive studije i to sa univerziteta u Princetonu. Tamo su krajem 70-ih godina započeli istraživački projekat o povezanosti čoveka i mašine. Postavljeno pitanje je bilo: Može li čovekovo mišljenje uticati na aktivnost mašina? I pritom su upotrebljene diode s belim šumom kao mesta povezivanja čoveka i mašine. Onda je od 1989. pokrenut projekat nazvan Global-Consciousness-Project. Tim je diodama istraživana globalna svest svih ljudi. Htelo se saznati: Postoje li kod bilo kojih događaja nekakvi jedinstveni otkloni? Deluje li osećajni svet ili uzbuđenje čovečanstva na tehniku? Rezultati merenja su se mogli pročitati, bili su dostupni i na Internetu. Bilo je nekoliko zanimljivih rezultata, npr. jasno odstupanje ili sinhroni otklon kod rata u Iraku ili kod pogreba Lady Diane, a prie svega kod terorističkog napada 11. septembra. Taj teroristički napad je onda još jednom pobliže istražen i bilo je vrlo zanimljivih zapažanja, naime, da je globalna svest aktivna i bez svetskih medija i televizijskih emisija. Moglo se prepoznati da je globalna svest bila vidljivo alarmirana na jedinstveni otklon u 4 sata ujutro, dakle gotovo 5 sati pre nego je udario prvi avion, to je bilo u 8:45, i 6 1/2 sati pre dolaska drugog aviona, to je bilo u 10:30 sati. Teroristički napad do 8:45 sati nije bio poznat ni vlastima, ni na bilo koji način prisutan u medijima. Ali globalna svest je reagovala očito već od trenutka kada su otmičari aviona počeli sprovoditi svoj plan u delo. To bi, dakle, stvarno moglo ukazivati na to da postoje takva morfička polja, dakle prenos energije među celokupnim čovječanstvom.
Vratimo se još jednom na Hristovu objavu iz koje smo već citirali. Naime tamo, između ostalog piše:
“Magnetna polja Zemlje registruju svaku disonancu, a naročito agresije ljudi izazvane pojačanim poremećajima u vazduhu, kao i u Zemlji i na njoj, na primer kroz atomske eksperimente i slično. Magnetne struje, nosioci tôna magnetnih polja Zemlje – koji se u prenosnom smislu mogu nazvati i nervi Zemlje – sve disonance nose dalje.
Magnetna polja Zemlje su različita polja vibracija, koja se jedinstveno nazivaju: Zemljino magnetno polje. To su “nervne tačke” Zemlje, a istovremeno i ogledala nastanjene planete. Ako se ova ogledala Zemlje zbog pogrešnog ponašanja čoveka promene i pomute, to se onda, kao poremećaj, odražava i na celu Zemlju: na klimu, na carstva prirode i na čoveka. Magnetne struje menjaju čak i način ponašanja životinja”. (Str.82/83)
Postoje naučna saznanja o posledicama Zemljinog magnetnog polja na čoveka:
* Već 1994. jedan engleski univerzitet je objavio da kod kolebanja magnetnog polja dolazi doduše do malog, ali ipak statistički značajnog porasta depresija. Upra-
vo to je dovodilo do povećanog slanja pacijenata u psihijatrijske klinike.
- * Onda 2006. godine publikacija univerziteta u Melburnu: Biomagnetska kolebanja povećavaju stopu samoubistava žena.
- * Zatim su ruski naučnici 2008. utvrdili da dolazi do znatnih smetnji funkcionisanja mozga ako se eksperimentalne osobe smeste u prostor, ili ako se eksperimenti sprovode u prostoru koji je magnetski izolovan. Iz toga se može videti da Zemljino magnetno polje ima veliki uticaja na mozak.
- * Rabin-Medical-Center u Izraelu je objavio da kod geomagnetskih smetnji dolazi do znatnog porasta parametara grušanja i upale u krvi čovjeka. Tada su jednostavno povećane određene laboratorijske vrednosti, a time se povećava rizik od oboljenja krvnih sudova, npr. od tromboze. Osim toga kod kolebanja magnetnog polja dolazi do povećanih smetnji srčanog ritma.
- * 2003. Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je za otkriće koje pokazuje koliko veliko značenje ima magnetizam. Naime, naučnici su otkrili kako funkcioniše transport vode u čoveku kod kojeg upravo magnetska energija, magnetska snaga igra presudnu ulogu. Kada je taj magnetski transport ili magnetski indukovani transport narušen, tada su time pogođeni brojni biohemijski i biofizički procesi.
To je, dakle, nekoliko primera koji pokazuju da Zemljino magnetno polje ipak ima veliki uticaj – kako na telo, tako i na psihu ili na sposobnost funkcionisanja mozga. Iz ćelijske biologije je poznato – dakle iz medicinskog osnovnog istraživanja, da magnetska polja sama imaju neveliku jačinu, ali velike biološke posledice. Dakle čoveku nije potrebno jako energetsko polje, nego ćelije reaguju, štaviše, na fina, pre nisko dozirana magnetna polja.
Slično vredi upravo i za životinjski svet o kojem je bilo reči u objavi; a nasukavanje kitova je primer poremećaja – zbunjenost životinja zbog lokalnih promena Zemljinog magnetnog polja. Lokalne promene Zemljinog magnetnog polja su bile i nisu neuobičajene. Ima jedna Hristova objava iz godine 1992. u kojoj se najavljuje globalna promena Zemljinog magnetnog polja. Reč je o premeštanju polova. Kaže se doslovce:
«Ja, Hrist, u Svojim rukama Još držim Zemljino magnetno polje, snažni dinamo ove Zemlje koji zrači u svemir prema zvezdama i uspostavlja vezu sa svemirom. Dakle, još držim taj dinamo u svojim rukama, ali uzroci sve više i više teže za delovanjem.»
Pod „snažnim dinamom ove Zemlje“ može se predstaviti taj Geodinamo. To je stvarno dinamo – možda se to može objasniti time što u unutrašnjosti Zemlje ima različitih slojeva stena različite gustoće koji se kreću, a tim kretanjem materije nastaje trenje i zbog trenja nastaje elektricitet, a znamo da elektricitet uvek proizvodi magnetna polja. Dakle taj elektricitet proizvodi ili indukuje Zemljino magnetno polje. Vibracije Zemljinog magnetnog polja varira, njena srednja vrednost iznosi 7,5 herca. Takođe snaga Zemljinog magnetnog polja nije svuda jednaka.
Magnetno polje je načelno odbrana od kosmičkog zračenja – ono, dakle, skreće napunjene Sunčeve čestice, npr. protone; druge visokoenergetske čestice zadržava Zemljina atmosfera, i zbog magnetskih materijala u Zemljinoj kori upravo i nastaju lokalna odstupanja polja. Postoji takozvana južnoatlantska anomalija. Na području južnog Atlantika Zemljino magnetno polje je tako slabo da kroz tu rupu u Zemljinu atmosferu povećano dospevaju visoko energetske čestice.
Ima nekoliko naznaka za predstojeće premeštanje polova – dakle, na nekim mestima područja omotača jezgra smer magnetskog toka je već obrnut – upravo u južnom Atlantiku u području te južnoatlantske anomalije, zatim i ispod istočne obale severne Amerike i ispod Antarktika. Ta područja dakle postaju veća i kreću se prema polu.
U gore pomenutoj Hristovoj objavi o posledicama premeštanja polova se kaže:
«Zaista, kažem vam, kada se skrši dinamo ove Zemlje, tada će na Zemlji biti još veća patnja; jer su na dinamo priključeni ljudi, životinje, biljke i kamenje.»
Istina je da se povećavaju naučna upozorenja da je Zemljino magnetno polje od izuzetnog značaja za život na Zemlji. Eksperimenti napravljeni u potpunoj izolaciji od Zemljinog magnetnog polja, pokazuju da uvek dolazi do narušavanja normalnih životnih procesa.
Postoje različita istraživanja koja pokazuju da kod smanjenja Zemljinog magnetnog polja je narušen npr. ispravan raspored proteina u ćeliji, što onda nepovoljno utiče na metabolizam ćelija. Sve te studije saglasno pokazuju da kod smanjenja Zemljinog magnetnog polja dolazi do razdvajanja bioritmova.
Priredio: Aris Kostadinov
Nastavlja se.
DAVID 