Put do pakla popločan zabludama

25.03.2013 – 16:25

O (ne)razumevanju i (zlo)upotrebi religije

Piše: Adriatik Kelmendi

Photo: mydailyclarity.com

Bolno je da često u nekim situacijama u tranzicionim društvima, kao što je naše, dolaze do izražaja pojedinci i grupe ljudi, čiji je beskrupulozni cilj ispunjavanje ličnih planova kroz iskrenu posvećenost drugih. Verski radikalizam, bez sumnje će biti problem sa kojim će kosovsko društvo neizbežno morati da se suoči, da ne bude kasno

Photo: Arben Llapashtica

“Religija i nacionalizam su izazvali najveće ratove i brojne žrtve čovečanstva, dok ljudi nastavljaju da ih smatraju svetim!”

To je tvit koji sam postavio jedan dan na društvenoj mreži Tvitter, dok sam gledao vesti na CNN-u. A pošto smo svi žrtve ili svedoci velikih nacionalističkih ideja koje su dovele do rata na Kosovu i drugim državama bivše Jugoslavije, odmah sam se spremao na reakcije tipa “Albance može spasiti samo albanski nacionalizam.”

Međutim, ono što se dogodilo iznenadilo me, i to ne malo. Nije bilo reakcija o nacionalizmu. Ništa. Međutim, bilo je puno o religiji. S puno mržnje.

Kad se pomene religija, automatska asocijacija je očito povezana samo sa jednom: Islamom. A drugi komentar odnosio se na ratove i stradanja koju su izazvali ateisti, kao Hitler, Staljin i Mao Ce Tung.

Iz pristojnosti, napisao sam još nekoliko tvitova: “Da pojasnimo: 1) Kada kažem religija, mislim na sve religije, bez razlike. 2) Pored vere i nacionalizma, ideologije su ubile milione.”

Međutim, kao i u mnogim slučajevima do sada, kad god neko kaže nezavisno mišljenje o religiji, proizvodi optužbe i odgovore jezikom mržnje.

A na ideologiju i nacionalizam nema uopšte reakcija.

Photo: Stock

Kako to objasniti?

Ja ne mislim da imam jasno objašnjenje. Štaviše, ovaj pristup zahteva širi društveni angažman.

Kako se desilo, da u zemlji razorenoj ratom pokrenutim uglavnom nacionalističkim idejama, imamo veću toleranciju za problematične liberalne stavove, nego za vrednosti koje smo sa ponosom rekli da nosimo i podržavamo- versku toleranciju?

Plašim se da društvo ne postane plen onoga što se desilo u ratu, osvete i mržnje, umesto da počnemo gledati prema budućnosti, jer smo potrošili dosta energije i novca na ono što nevladine organizacije zovu obrazovanje o “etničkim odnosima” i “sprečavanju sukoba “.

Ovaj period bede, siromaštvo i socijalne traume rata, su mnoge interesne grupe iskoristile maksimalno da nametnu svoju agendu, posebno u oblasti religije.

Dakle, na Kosovu smo svedoci širenja različitih sekti hrišćanstva, ranije nepoznatih za nas, kao i odstupanje od onoga što se oduvek smatralo kao tradicionalni albanski islam.

Albansko stanovništvo je na Kosovu najvećim procenatom muslimansko, a prisustvo različitih stavova, često radikalnih, u okviru ove religije počinje postajati dominantno.

S druge strane, verujem da sve što treba da se uradi u tom pogledu je napor naših državnih institucija, koje su sekularne, da sa grupama koje govore o pitanjima religije uspostave komunikaciju.

Kroz obrazovanje i otvoreni razgovor, moći ćemo da se bavimo sa različiim stavovima, ali ništa ne može da se postigne ako se rastući problemi stavljaju pod tepih.

Do sada, nažalost, videli smo strašne kukavičke proračune naših političkih stranaka, kada je u pitanju rasprava o pitanjima religije – uz retke izuzetke – u strahu da će ovi nepopulistički pristupi imati negativan uticaj u broju glasova na izborima.

Photo: Stock

Međutim, dovoljno je da se istraži, kroz razne forume na Internetu, gde bez rukavica pišu mnogi ljudi posvećenih religiji, pa da vidimo kako ima malo tolerancije i koliko je mržnje prema svima koji drugačije misle.

Konačno, čak i ljudi koji nisu uspeli da postignu vlast tokom rata, ili posle, a koji su bili uključeni u različite stranke, sada izgleda da su našli prostor za konačni proboj, (zlo)upotrebom želja neke frustrirane manjinske grupe u pogledu verskih prava.

Bolno je da često u nekim situacijama u tranzicionim društvima, kao što je naše, dolaze do izražaja pojedinci i grupe ljudi, čiji je beskrupulozni cilj ispunjavanje ličnih planova kroz iskrenu posvećenost drugih. Verski radikalizam, bez sumnje će biti problem sa kojim će kosovsko društvo neizbežno morati da se suoči, da ne bilo kasno kasno.

Ne ignorisanjem, nego obrazovanjem, pozivajući se na toleranciju i razumevanje.

Nisu li to vrline sa kojima smo se uvek ponosili kao nacija?

Greške i nepopravljive posledice za zemlju i društvo često prave pojedinci i grupe koji misle da rade za opšte dobro. Ali često zaboravljaju da njihova sloboda i angažman utiču na slobodu drugih, i tako ulaze nepredvidivu spiralu.

Ili, kako je rekao Slavoj Žižek, svetski poznati slovenski filozof:

“Loši ljudi čine loše stvari, i uvek su to činili. Međutim, dobri ljudi rade užasne stvari, misleći da rade nešto dobro.”

Svakako Žižek, kada kaže “dobri ljudi”, misli na one koji su koristili nacionalizam, ideologije i religiju da urade nešto dobro, ali su nažalost završili promovisanjem ratova i najvećih žrtava čovečanstva.

* Autor je viši producent na KTV Kohavision, autor popularne emisije Rubikon i kolumnista dnevnog lista Koha Ditore; tekst je nastao kao deo razmene u okviru projekta Hartefakt fonda “Rekonekcija”

http://www.e-novine.com/stav/81324-Put-pakla-poploan-zabludama.html

 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s