Da li je Internet mreža totalnog sistema nadzora?

Tabloid.rs

Tabloid istražuje

01.03.2012. broj 253

Ne veruj onom što vidiš svojim očima

Možete li da zamislite da živite u svetu o kome je sve što znate pogrešno, u kome su informacije lažne, sve dnevne vesti izmišljene, istorija falsifikovana, nauka logički izvrnuta, putevi nikuda ne vode, putokazi okrenuti naopačke, mostovi klimavi i nesigurni, a većina ljudi lišena sposobnosti rasuđivanja? Ako ste na trenutak pomislili da je to možda današnji svet, pogodili ste

Piše: Ivona Živković

Da sa ovim svetom odavno nešto ne valja mnogi građani širom sveta sve više primećuju. Vlade pljačkaju sopstvene građane, ljudi mrze sopstvene države, deca biju roditelje. Mediji plasiraju više laži nego istine i zatrpavaju građane nebitnim informacijama, dok im one od vitalnog značaja skrivaju. Škole decu zaglupljuju od malih nogu, učeći ih svemu samo ne onom što im je za razuman i kvalitetan život potrebno. Ljudi se sve više plaše prirode i sve teže ostvaruju kontakt sa njom. Život im je postao zavisan od sintetičkih materijala koji su ušli i u hranu i bez kojih se više ne može.

Lekovi imaju više neželjenih efekata nego lekovitih, a strahovi i psihička labilnost su postale uobičajene karakteristike ličnosti. Ljudi se sve manje razlikuju jedni od drugih, i fizički i karakterno. Više se ne komunicira lično već samo preko virtuelnih mreža. Ono što je ipak najgore, što su zapisi o našem životu, razmišljanju i postojanju sve više kibernetski, što znači virtuelni, i jednim pritiskom na dugme se mogu obrisati. Samo je pitanje dana kada će i kameni spomenici na grobovima biti zamenjeni praktičnijim, virtuelnim obeležjem. Na primer, virtuelnim spomen-obeležjem u obliku internet sajta.

Ako niste u stanju sami da ostavite neki trajni zapis o sebi, profesionalni veb-majstori  će vam to napraviti. Neka se čitava ova posmrtna sajber mreža zove – everbook. Naravno sve će funkcionisati do jednog dana… kada će sve nestati, i to u trenu, kao što čitav Internet i sve njegove društvene mreže mogu nestati u trenu. I taj tren će označiti početak nečeg sasvim novog, nastalog iz novostvorene praznine.

Priče o mogućem isključivanju Interneta koje bi usledilo već početkom marta 2012. neki već vide kao svojevrsni “socijalni eksperiment”. Da sa Internetom nije sve u redu mediji nas već nekoliko godina informišu plasirajući priče o opasnom kriminalu koji se preko njega širi. U pitanju je krađa preko platnih kartica prilikom onlajn kupovine, posebno se naglašava piraterija (sada je u fazi nastupanja novi zakon o tome na nivou Evropske unije), a tu su i porno-industrija, pedofilija i “zagušivanje” mreže kompjuterskim virusima. Osim ako i ovde mnogo toga nije namerno podmetnuto i lažirano da bi se našlo opravdanje za strožu internet kontrolu, odnosno cenzuru sadržaja koji nekome ne odgovara.

Tako se često plasiraju informacije da se nekakve grupe klinaca, koji nisu baš eksperti za kompjuterske programe, igraju tako što nabadaju po kompjuterskim programima, slažu neke svoje sitne programčiće i ubaciju ih u kibernetsku mrežu slanjem mejlova i postavlajnjem sajtova zaraženih njihovim programčićima, tako da se u egzekutivnim fajlovima onih koji posete njihov primamljivi sajt pokupi i gomila “virusa”.

Što je najzanimljivije, ovi hakeri (što znači oni koji ne poznaju suštinu rada sistema, već je samo naslućuju i nabadaju) napravili su već više puta pravi dar-mar napadajući velike baze podataka moćnih kompanija, banaka, državnih agancija ili globalnih medija. Da to rade nekakvi hakeri može poverovati samo onaj ko ne zna da je sajber mreža mnogo kompleksnija nego što se to javnosti prikazuje.

Sistem kompjuterskog umrežavanja smišljen je i razrađivan dugo godina upravo u Pentagonu, i to za vojne potrebe ne Amerikanaca nego međunarodne trgovačke oligarhije.

Ako bismo teorijski zamislili da ovaj sistem ima, na primer, sedam delova koji su perfektno povezani u celinu i služe kao odlična mreža za apsolutni nadzor svih korisnika Interneta, onda je logično zaključiti da će se u komercijalnoj prodaji naći samo jedan do dva takva dela, koji će biti kao vrh ledenog brega dostupni uvidu javnosti u rad sistema. Za postojanje ostalih delova, većina običnih ljudi neće ni znati. Recimo da je za većinu korisnika tajna da ono što se jednom zapiše u nekom sajber prostoru ostaje tu trajno zapisano i praktično se nikada ne može obrisati. I ono što mislite da ste obrisali, u stvari niste.

Dakle, nikakvi hakeri ne mogu oboriti ovaj sistem u korenu, jer oni za postojanje tog korena i ne znaju. Sistem u korenu mogu obarati samo oni kojima je vlastela dozvolila da to čine iz nekog njima znanog interesa.

Kada bi obični ljudi znali ono što zna kralj, svi bi bili kraljevi. Ali, nije tako. Poznato je, međutim, da bi svaki kralj najviše voleo da u svakom trenutku zna šta o njemu misle njegovi podanici, da li mu spremaju neku zaveru…

Sve informacije na jednom mestu

Već smo u jednom ranijem tekstu pomenuli da je američko Ministarstvo odbrane pravilo pre desetak godina plan korišćenja Interneta kao oružja u projektu nazvanom INFORMATION OPERATION ROADMAP kako bi se preko njega sprovodile informacione operacije poput: elektronskog ratovanja, razne psihološke operacije, obezbeđivala podrška ovakvim operacijama, vršilo vojno obmanjivanje i sabotaže na kompjutreskim mrežama i sistemima… Ovaj plan je navodno odbačen, ali sve ono što je u njemu bilo razmatrano na čudesan način se ipak primenjuje.

U isto vreme, nakon terorističkog napada na Njujork i Pentagon 11. septembra 2001, koji su odradili navodno teroristi Al Kaide, agencija DARPA (koja radi u okviru Pentagona) napravila je projekat  za totalno prikupljanje svih mogućih informacija.

Rukovodilac ovog projekta bio je penzionisan pomorski admiral Džon Poindekster, koga je nakon napada na Njujork i Pentagon 2001. tu postavio Džordž Buš. Napad je tako bio odličan povod jer obrazloženje je bilo da se mora delovati preventivno i da se teroristi eventualno prate po čitavom svetu i da se i svaki njihov nagoveštaj uhvati, pre nego što realizuju svoju ideju.

Tako je ideja Pondekstera bila pravljenje jednog totalnog softverskog paketa preko koga bi se prikupile  praktično sve moguće informacije o svakom čoveku na planeti, jer svako može biti terorista. U to su nas ubeđivali mediji pokazujući nam da je nekakav Muhamed Ata, posle samo nekoliko časova letenja, uspeo da usmeri putnički avion boing 747 na Kule bliznakinje. I to je i dalje zvanična medijska “istina” o ovom terorističkom napadu. Iako smo već pisali da nikakvih aviona nije bilo.

Zašto je izabran baš penzionisani admiral sa doktoratom, Poindekster?

On je 1996. godine počeo da radi u maloj privatnoj kompaniji Syntek Technologies koja je pod ugovorom radila projekte u oblasti odbrane, ali i neke komercijalne poslove. Njegova firma je imala ugovor i sa DARPA. Kao potpredsednik firme radio je već na projektu za DARPA koji je nazvan GENOA. Cilj tog projekta je bio da se napravi softverska podloga za ogromnu bazu podataka koja bi bila “rudnik” svih vrsta informacija, pri čemu bi se sve one na svaki mogući način mogle povezivati.

Evo kako je Poindekster predstavio svoj program Totalna Informaciona Budnost na skupu DARPA TECH avgusta 2002. u Enhejmu, u Kaliforniji: Obaveštajno prikupljanje mora obuhvatiti hiljade ljudi čiji identitet i kretanje obično ne znamo. To je analogno traženju podmornice u okeanu šumova – mi moramo naći teroriste u svetu različitih šumova, da razumemo šta planiraju, razvijaju i da pripremimo unapred sve opcije za sprečavanje njihovog napada.

Jedan od najznačajnijih zadataka u tom cilju za dr Poindekstera je bilo praćenje svih vidova sajber transakcija: Ako neka grupa terorista namerava da izvrši napad, najbolji način da im se uđe u trag je praćenje svih njihovih transakcija u informacionom prostoru jer u svakoj komunikaciji ostaje neki potpis, neki znak…

Zato bibilo potrebno, po Poindeksterovom mišljenju, stvaranje jednog TOTALNOG SISTEMA NADZORA u kome različite baze podataka mogu da komuniciraju, sjedinjuju se i transferišu gde treba, što brže i što pouzdanije.

Naš cilj je totalna informaciona budnost, naglasio je Poindekster… Nama je potrebno više nego da budemo sigurni da različite baze podataka međusobno komuniciraju, nama je potreban način da iscedimo informaciju koja nam je značajna iz svih onih ujedinjenih baza, ali da osiguramo da privatna informacija svakog građanina bude zaštićena.

Dakle, da specijalni alati ne bi “cedili” tamo gde ne treba, podaci građana bi u “totalnoj bazi” bili posebno identifikovani i zaštićeni kao takvi. To znači da “totalna baza” mora imati i totalne podatke (!) o svim građanima koji bi tako bili “zaštićeni”.

Zbog toga je Kancelarija značajnih informacija (IAO) postavila sebi cilj da “izmišlja, razvija, primenjuje, sjedinjava, prikazuje i prenosi informacione tehnologije, komponente i prototipoove informacionih sistema koji će biti stalno nadgledani kako bi se posebnim alatima suprotstavili asimetričnoj pretnji” (misli se na doktrinu asimetričnog ratovanja – asymetric warfare). Projekat je nazvan TOTALNA INFORMACIONA BUDNOST (Total Information Awerness – TIA).

Tehnologije koje bio se pri tom povezivale bile su već usvojene kao projekti DARPA: To je uključivalo projekat Džonatana Filipsa Humana identifikacija sa daljine, što je podrazumevalo korišćenje multimodalne biometričke tehnologije identifikacije.

Dag Dajer je razvijao program nazvan GENISYS, koji održava sve potrebne podatke u totalnoj bazi, ali tako da se oni, bez obzira u kom delu sveta prikupljeni, mogu koristiti kao u centralnoj bazi. Tehnologija čitanja podrazumevala bi potpunu zaštitu podataka od neovlašćenih lica.

Čarls Vejn je zadužen za programe nazvane TIDES i EARS. Zadatak programa je da automatski, sa bilo kog jezika, informaciju pronađe, prevede i konvertuje u tekst. To znači da se svaka strana reč uhvaćena u telefonskom razgovoru, npr., odmah može identifikovati i prevesti na engleski. Program bi obuhvatio oko hiljadu jezika.

Tu je i program bionadzora Larija Vilisa, kao i projekat GENOA 2, Toma Armjuira, koji ima zadatak inteligentne analize ogromne količine podataka, odnosno izrade posebnih softverskih alata koji bi taj posao obavljali. DARPA je imala 2003. i projekat Open BSD, što je značilo izradu besplatnog operativnog sistema čiji je glavni cilj bio bezbednost. Podrazumeva se da bi ga korisnici računara rado instalirali – radi svoje bezbednosti?! Finansiranje je prekinuto, navodno, zbog jednog važnog programera, koji je izneo u javnost neke svoje antiratne stavove. Ipak, oko 2,3 miliona dolara je već potrošeno na izradu ovog programa.

Dakle, TIA projekat je imao cilj objedinjavanje svih ovih projekata koji bi motrili i obrađivali milijarde komunikacionih razmena, a inteligentne mašine bi iz obilja podataka našle sumnjive detalje koji bi otkrili terorističke planove (!)

Da li je ovaj projekat zaživeo i da li se sprovodi? Zaključujte sami.

U slučaju da se projekat ostvaruje, podrazumeva se da se on godinama mora puniti svim mogućim podacima. Učestale krađe personalnih kompjutera i upadi u službene baze podataka su u SAD poslednjih nekoliko godina drastično povećane. Na svaki mogući način širom sveta se nastoji napraviti nekakva baza podataka u koju će po nekom osnovu biti uvedeni obični građani. BusPlus je u Beogradu odradio upravo takav jedan posao.

Za prikupljanje podataka o karakteru svakog pojedinca i njegovim drugim karakteristikama, najbolje je akciju prikupljanja podataka sprovesti praćenjem internet saobraćaja. Zato je važno da Internet radi i da ima što veći protok informacija i što više korisnika. I to je razvijano godinama, ljudi su širom sveta masovno umnožavani.

Kidnapovanje IP adresa i domena

Onda je medijima pre nekoliko meseci otkriveno da se saobraćaj preko Interneta ne odvija baš na način na koji bi trebalo, već su se podaci koji su traženi, na primer, preko nekog pretraživača, preusmeravali na druge sajtove. Tako je otkriveno da “nešto” u sistemu domena (DNS) menja njihove IP adrese. Kibernetski rečeno DNS serveri koji imaju zadatak da adresne informacije prebaciju u numeričke adrese i omogućavaju tako da kompjuteri međusobno komuniciraju na svom jeziku, prave “lapsuse” i menjuju numeričke kodove. I takvo ponašanje DNS servera kibernetičari ocenjuju kao softversku bolest – malware. Ta bolest je uzrokovana ubacivanjem u DNS sistem jednog “trojanca” (virusnog programa) koji se navodno kao crv smestio u osnovne (root) DNS servere i menjao IP adrese i preusmeravao čitav saobraćaj na pogrešnu stranu, i to u kriminalnu mrežu koja je personalne računare tamo dodatno inficirala virusuma. I oni su onda udruženi na mreži tako pravili još veći haos u kibernetskom saobraćaju. Ovaj “trojanac” je nazvan DNS Changer (menjač).

Ovi bolesni softveri su čak krišom i neprimetno godinama zamenjivali settings (postavku) personalnih kompjutera koji su posećivali Internet kako bi ih sprečili da se softverski očiste, odnosno da stignu na neki bezbednosni sajt koji bi (“trojanca”) u njima otkrio i uništio. To znači da je program perfektno i znalački napravljen, jer je izigrao naizgled čak i sve Pentagonove vrhunske stručnjake. A nećete verovati, smislili su ga i ubacili u mrežu neki ruski hakeri, koji su uhvaćeni kao “organizovana” hakerska mreža koja je radila iz Estonije.

Čitavu akciju hvatanja je odradio FBI, a grupu su otkucale vlasti Estonije. Možda nije na odmet reči da je  jedan od članova grupe, izvesni Pavel Vrublevski, po nekim izvorima imao veze sa Mosadom, a njegov poslovni partner Vladimir Cacin je imao i sopstvenu veoma uspešnu firmu koja je pravila softvere za procesiranje koji su u Rusiji korišćeni u platnom prometu.

E sad, zašto bi neko ko se uspešno bavio softverskim poslom sebe stavio u poziciju da ruši internet sistem? Jer ubaciti DNS Changer u root servere preko kojih ide sav svetski Internet saobraćaj je sabotaža bez presedana? Neko je nekog očito navukao na ovakav kriminal. I neko je ispao diletant koji je morao da bude žrtvovan da bi mogla da usledi akcija “čišćenja”.

Podsetimo da su ovi DNS serveri, u stvari, komunikaciona “čvorišta” preko kojih prolazi sav internet saobraćaj i preko njih bukvalno prolaze svi podaci iz internet saobraćaja iz čitavog sveta. I oni imaju svoju keš memoriju, koja sve te podatke može da zadrži, ali to zadržavanje se navodno vrši samo nekoliko sati, a onda se sve briše. Naravno, ne mora da bude tako. I oni se očigledno mogu i trajno pohraniti – na primer ukoliko bi NEKO hteo da pravi TOTALNU BAZU PODATAKA.

Iako su se navodno ruski sajber stručnjaci ponudili da DNS roott severe očiste od ovog “trojanca”, FBI je preko noći uzurpirao sve ove servere.

Pošto FBI radi samo legalno, u skladu sa zakonom (!), američki sud im je odobrio da u svrhu zaštite nacionalnog interesa ove DNS servere preuzmu pod svoju kontrolu, i oni su navodno odmah zamenili infrastrukturi sistem ovog “trojanca” (koji menja IP adrese) tako da sada FBI legalno, uz dozvolu suda, koristi ovu kriminalnu sajber strukturu (!). I tako sada funkcioniše Internet. A nalog da ovo mogu da rade imaju samo do 8. marta 2012. Kada rok istekne, ako ne dobiju produžetak, onda će čitav internet saobraćaj morati da se zaustavi dok se DNS root serveri ne očiste od “trojanaca”. I to može potrajati.

Dakle, sad možete da birate: ili da ste bez Interneta nekoliko meseci ili možda godina, ili da se sav internet saobraćaj odvija preko agenata FBI koji će imati apsolutni uvid u istoriju vašeg pretraživača (brausera) i kojima sud treba da produži nalog da drže pod svojom kontrolom sav internet saobraćaj? I to je pitanje sa kojim se suočavaju američki građani u raznim anketama.

O projektu Totalne baze podataka (da li ste za nju ili ne?) nema ankete.

E, to moguće isključivanje Interneta, ukoliko se sudski nalog ne produži, posebno se ne dopada nekakvoj anonimnoj “hakerskoj” grupi čiji se članovi nalaze širom sveta i niko ne zna koliko ih ima i kako deluju , ali se organizuju i komuniciraju međusobno baš preko Interneta. I zato se nazivaju još aktivisti. Preko Twitera razmenjuju poruke, onda se sakupljaju na uličnim protestima i navodno se bore protiv svega onoga što većini običnih ljudi smeta: moćnih bankara, velikih pohlepnih kapitalista, korumpiranih vlada i sl. Pravi borci za slobodu, naizgled. I oni veoma jasno šalju poruku da se protive bilo kakvim restrikcijama u pristupu Internetu. Čak su navodno napali sajt FBI. Navodi se da su oborili sajt CIA i napisali poruku CIA TANGO DOWN. Pominju se i sajtovi Interpola, UN, Ministarstva pravosuđa Grčke, Vlade Crne Gore...

Ova grupa nema ime, već sebe nazivaju anonimusima (bezimenima). Pošto niko ne može biti bezimen i bez lične karte i identifikacionog broja, policija neke od protestanata uhapsi i identifikuje. Ali, njihova imena ne znače ništa, jer se radi o mladim ljudima (tipa “Otporaša” jer su iz iste “kuhinje”) samo uvučenim u jednu perfidnu igru, koju vodi NEKO drugi zarad svojih interesa. Ime njihovog finansijera i organizatora je nepoznato. Ni oni ga verovatno ne znaju.

Maska kao simbol smišljenog false flag terorizma?

Anonimusi, izgleda, koriste na svojim maskama lik Gaja Foksa, poznatog i kao Gvido Foks. Zašto baš njegov? Zato što je Gvido Foks istorijski definisan kao simbol zavereništva. Foks je bio početkom 17. veka uvučen u jednu perfidnu psihološku operaciju čija je svrha bila da engleskom i škotskom kralju Džejmsu I ili  VI stavi do znanja da mora zarad sopstvenih interesa ući u rat sa Španijom, koja je u to vreme bila glavna vojna armada Rimokatoličke crkve. Prefrigani jezuitski mozgovi smislili su način kako da zarad interesa trgovačke oligarhije orkestriraju ovaj rat koji im je bio potreban kako bi ostvarili svoj cilj, a to je da uspostave novu vojnu imperiju – Veliku Britaniju, koja od tada već četiri stotine godina raznim zavereničkim smicalicama, orkestriranjem lažnih terorističkih akcija, ostvaruje svoju dominaciju u čitavom svetu, nastavljajući tako da kontroliše sve trgovačke puteve i finansijske tokove koje je kontrolisala i drevna Rimska imperija. Maska sa likom Gvida Foksa ne predstavlja ništa drugo do simbol državnog terora i konspiracije i korišćenja terorizma u cilju stvaranja false flag (lažne zastave) operacija, koje služe da bi se opravdalo korišćenje vojne sile ili donošenje nekog represivnog zakona.

U ovom trenutku pokrenut je napad na Internet (od nekakvih ruskih likova tipa Gvida Foksa, koji i ne znaju šta rade) i FBI je morao da reaguje. Teza je pokrenula antitezu, a rešenje je nađeno u sintezi. Sada su svi podaci u rukama FBI, koji nije ništa drugo do isturena obaveštajna mreža Britanske imperije.

Nezavisni američki predsednički kandidat Ron Pol zato upozorava mlade i naivne ljude da ne nasedaju na igre Anonimusa koji su povezani sa jezuitima, i smatra da njihove aktivnosti treba veoma pažljivo nadzirati.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=253&cl=22

 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s