Postoje li tajni međudržavni sporazumi s Vatikanom?!

Standard.rs

VALENTIN KATASONOV: PARALELNI SVET FINANSIJA (1)

Utorak, 19 februar 2013 00:33

„Crno zlato“ podrazumeva žuti metal koji se drži po sefovima i podrumima mnogih banaka koje se ne vodi u bilansnim knjigama

Svetski lihvari za sebe već smatraju da su bogovi. Pošto su se nameračili da postanu kao Tvorac, počeli su da ni od čega stvaraju novčano-finansijski svet, da prave novac od vazduha. Tako je, uporedo sa vidljivim finansijskim svetom, počeo da niče nevidljivi, paralelni.

* * *

Vidljivi finansijski svet – to su komercijalne banke, fondovi, investicione kompanije, centralne banke, ministarstva finansija; to su finansijska tržišta (fondovi – devizni, novčano-kreditni, osiguravajući), finansijski instrumenti (obveznice, akcije, derivati, ostale vrste papira od vrednosti) i tome slično. Vidljivi finansijski svet se javlja kroz različite izveštaje, zvaničnu statistiku, nalazi se u vidnom polju finansijskih regulatora, parlamenata, komora, medija, ekspertske javnosti itd. Funkcionisanje vidljivog finansijskog sveta se reguliše ustavom, zakonima, međunarodnim sporazumima.

Da postoji i nevidljivi finansijski svet većina ljudi nema pojma. To je pre svega takozvani sektor u senci međunarodnog finansijskog sistema – finansijske institucije i finansijske operacije, koje se prikrivaju ofšorovima i sklanjaju se iz vidnog polja finansijskih regulatora (centralnih banaka, ministarstava finansija, komisija za papire od vrednosti sl.). Kolike su srazmere finansijskog sektora u senci, može samo da se pretpostavlja jer stanovnici tog sveta u senci ne polažu račune regulatorima i odgovarajućim državnim organima ne podnose statističke izveštaje. U njih spadaju organizovane zločinačke grupe koje su povezane sa narkotrgovinom, trgovinom oružjem, prodajom i kupovinom poslovanja i sl. To čak nije ni siva, već potpuno crna ekonomija, koja krši sve norme krivičnog prava. Njen promet, kako procenjuju eksperti, velik je nekoliko biliona dolara godišnje. Osim toga, u sektoru u senci postoje najrazličitije strukture koje se uopšte ne kriju. Među njima su mnoge koje, ne sakrivajući se, nude svoje raznovrsne usluge fizičkim i pravnim licima. Na primer, hedž-fondovi, koji se bave najrazličitijim spekulacijama. Ili vrlo poštovane banke koje nude usluge private banking-a (smeštaj novca klijenta u jurisdikciju ofšora). Takve strukture po medijima uporno reklamiraju i sebe i svoje sumnjive usluge. One su jednostavno ispale iz sfere zakonodavne i finansijske kontrole, ne žive po prihvaćenim zakonima i normama međunarodnog prava, već onako kako se njima dopada. Poslednja finansijska kriza je imala veliku dubinu, ali i širinu (obuhvatila je praktično ceo svet), a takođe je dosta dugo trajala, upravo zbog hipertrofiranog razvoja finansijskog sektora u senci (kako veruju mnogi eksperti, kriza još nije završena, već je prošao tek njen prvi talas [1].

Nevidljivi ili paralelni finansijski svet se ne ograničava senkom. Jedan njegov deo se može nazvati i tajni. Tajni finansijski svet je vrlo raznolik i koliki je – niko ne zna. On je ustvari ukupnost različitih odnosa i sporazuma iz sfere finansija, koji se čine i formiraju krišom od naroda, parlamenata, zvaničnih finansijskih institucija i međunarodnih organizacija. Najjači primer su tajni međudržavni sporazumi. Ima ih i koji su danas dospeli u javnost (konkretno – finansijski sporazumi SAD i Velike Britanije sa Nemačkom, koji su potpisivani pošto je Hitler došao na vlast). Još mnogobrojniji su primeri tajnih sporazuma među privatnim strukturama. Konkretno, banke su po tradiciji zaključivale i nastavljaju da zaključuju kaznene sporazume, što predstavlja kršenje antimonopolskog zakonodavstva. Dovoljno je setiti se skandala iz 2012. godine zbog tajnog dogovora najvećih banaka koje su manipulisale kamatnim procentima libora.

Za postojanje konkretnih tajnih ugovora i sporazuma obično znaju samo pojedinci. A suvišne ili slučajne svedoke „posvećeni“ uklanjaju bez ikakvog razmišljanja. Ovaj tajni finansijski svet je počeo odavno da se formira. On je imao, a i dalje ima, snažan uticaj ne samo na svetsku ekonomiju i međunarodne finansije već i na politiku mnogih zemalja i međunarodnih odnosa.

* * *

Na internetu danas postoje različiti materijali koji se odnose na tajne finansije. U tim publikacijama ističu se dve međusobno povezane teme.

Prva tema je „crno zlato“. Pod tim terminom se podrazumeva žuti metal koji se drži po sefovima i podrumima mnogih centralnih banaka, privatnih svetskih banaka i nekih drugih organizacija. Smatra se da je količinski taj metal, kako kažu, mnogo veći od zvaničnih rezervi zlata čitavog sveta; prirodno je da se takvo zlato – crno – ne vodi ni u bilansnim knjigama ni u statistici, i da predstavlja strogo poverljive rezerve [2].

Druga tema su tajanstvene akcije američke Državne blagajne i Federalnog sistema rezervi, koje potiču iz godina između dva svetska rata. Senzaciju u vezi sa tim predstavljaju astronomske cifre: njihove nominale se mere stotinama miliona dolara, a ukupni iznosi paketa otkrivenih akcija – bilionima dolara.

Obe teme su vrlo zapetljane. Zvanične finansijske vlasti, među njima i Federalni sistem rezervi i američka Državna blagajna, skoro su sasvim nemi u vezi sa događajima koji se odnose na papire od vrednosti i zlato iz finansija koje svet ne može da vidi. Evo kratke hronike o pojavi tih tajanstvenih papira sa mnogo nula.

Prvi slučaj za koji sam saznao dogodio se pre deset godina. O njemu su pisale britanske novine „The Independent“ od 28. oktobra 2003. [3], koje su izvestile o izvesnom ekspertu Gremu Holksvortu koji je, zajedno sa kanadskim državljaninom Majklom Slamažom (bivšim državljaninom Jugoslavije), još 2001. pokušavao da nekoliko akcija američke Državne blagajne iz 1934. godine smesti u Kanadsku imperijalnu komercijalnu banku u Torontu. Obojica su uhapšeni, a istraga je pokazala da raspolažu paketom hartija od vrednosti na ukupan iznos od 2,5 biliona dolara. Američke vlasti su saopštile da su papiri falsifikati. Stvar je došla do suda u Londonu, okrivljeni su tada prvi put u procesu saopštili verziju porekla takozvanih obligacija Morgentau [4]. Oni su ih povezivali sa „crnim“ zlatom koje su američke monetarne vlasti dobile iz Kine, od Čan Kajšija [5]. Ta priča se po svetskim medijima nije dalje širila.

Drugi slučaj desio se 3. juna 2009. Mesto događaja: Italija, mala železnička stanica Čiaso, na granici sa Švajcarskom. Italijanska policija je uhapsila dva državljanina Japana koji su pokušavali da nelegalno preko granice prenesu u Švajcarsku američke papire od vrednosti na ukupan iznos od 134 milijarde dolara. Prema podacima policije, muškarci su obligacije sakrili na dno diplomat-tašne i oni su zadržani u toku provere. Lica na koje se sumnjalo su prenosila ukupno 259 obligacija. Njih deset su imali nominalu od milijardu dolara po jednom papiru, a ostalih 249 su vredele svaka po 500 miliona dolara. Ta priča je odjeknula mnogo jače nego prethodna. U njoj je mnogo čudnog i nerazumljivog. Konkretno – prvo je italijanska strana saopštila da su papiri pravi, a zatim se pojavila informacija (uz pozivanje na američke izvore) da su falsifikati. Dvojica Japanaca iz priče su jednostavno nestali.

Treći slučaj dogodio se u Španiji bukvalno dva meseca posle hapšenja Japanaca u Čiasou. Za razliku od prethodnog, ovaj slučaj je u medijima propraćen vrlo oskudno. Radilo se o krađi i konfiskovanju vrednosnih papira na iznos od 1,64 biliona dolara, koje su ukrale i konfiskovale španske vlasti. U španskim medijima njih su nazivali „hipoteka Banke federalnih rezervi“.

Četvrti slučaj koji se dogodio pre godinu dana je najkrupniji i najjače je odjeknuo. O njemu je prvo izvestila agencija Asošijeted Pres 17. februara 2012. tako što je prenela novost o konfiskovanju u jednoj od švajcarskih banaka u Cirihu vrednosnih papira na iznos od šest biliona dolara. Pritom nije saopšten naziv banke. Zbog nečega je operaciju oduzimanja papira na teritoriji Švajcarske izvela italijanska policija. Ubrzo su objavljeni i neki detalji. Mediji su saopštili da su oduzeti papiri emitovani 1934. godine, a u Švajcarsku su dospeli iz Hongkonga 2007. Interesantno je da su mediji te papire nazivali različitim nazivima: „američke obligacije“, „obligacije Državne blagajne SAD“, „obligacije FSR“, „blagajnički zapisi“. Šarenilo je postojalo i u sledećem: nominala vrednosnih papira se u različitim izvorima kolebala u dijapazonu od milijarde do 100 miliona dolara. Američke vlasti su odlučno tvrdile da je u Cirihu pronađena samo gomila falsifikata.

Događaje koji su nabrojani dopunjuje i informacija koja ima veze sa pričom o pojavljivanju „crnog“ zlata i njegovim rezervama u poslednje vreme. Takođe ih dopunjuje i pikantna informacija o specijalnom interesovanju američkih tajnih službi za „lažne“ papire. Tajne službe SAD (više od drugih – CIA) organizovale su potragu za onima koji poseduju predratne obligacije, a takođe su preduzeli i operacije oduzimanja tih papira. Tako je direktorka izdavačke kuće Dandellion Books Kerol Adler još pre desetak godina (31. oktobra 2003) na sajtu rense.com dala izjavu za štampu o kontaktu sa insajderom u agenciji CIA koji joj je ispričao o „okultnoj ekonomiji“ i operacijama potrage i oduzimanja vrednosnih papira. [6]

Da pokušamo da se snađemo u tom snažnom i mutnom potoku informacija i da procenimo koliko se stvarno može verovati zvaničnim izjavama američkih vlasti da su papiri sa mnogo nula obični falsifikati.

________

Uputnice:

[1] Detaljnije o sektoru međunarodnih finansija u senci pogl. V. J. Katasonov: „Cene rupe“ svetske ekonomije (Prvi i drugi deo)// Sajt Fonda strateške kulture (23, 25. 01. 2013); „Šokantni podaci o svetskom bankarskom biznisu. Svetska narkomfija i banke. Uvod „ //Sajt Fonda strateške kulture 3.10.2012.

[2] Pogl. B. J. Katasonov: „Crno zlato“ „zmajeva“ i FSR SAD, Deo Prvi, drugi, treći// Sajt Fonda strateške kulture (7, 8, 10. 12. 2012)

[3] Paul Vallely. Who wants to be a trillionaire? // Independent 28 October 2003.

[4] Papiri su dobili naziv po imenu Henrija Morgentaua mlađeg (1891-1967) koji je u periodu 1934-1945. bio ministar finansija SAD (to je period kada je predsednik SAD bio F. D. Ruzvelt)

[5] Detaljnije: Jevgenij Andrejev: Parnica o obmani teškoj 2,5 biliona (!) dolara, „Eženedeljnik 2000“, 19. 09. 2003. (Evgenij Andreev. Delo o mošenničestve na 2,5 trilliona (!) dollarov // „Eženedelьnik 2000», 19. 09. 2003.)

[6] Ta izdavačka kuća je dala avans kako bi izdala knjigu u kojoj se insajder spremao da čitaocima ispriča detalje rada tajnih službi SAD na otkrivanju „tajnih“ obligacija. Međutim – on je neočekivano umro, a rukopis knjige je iščezao.

(Nastaviće se)

Fond strateške kulture

http://www.standard.rs/valentin-katasonov-paralelni-svet-finansija-1.html

 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s