Dileri u ime oca, sina i Svetoga duha

Tabloid.com

Visoka tarifa pokazuje koliko su sveštenici postali pohlepni i bahati

Dileri u ime oca, sina i Svetoga duha

Piše: Branko Dragaš

Živimo u vreme loših vesti. Iz dana u dan vesti su sve gore, a nakon pobede satanista na pesmi Evrovizije, moramo biti ozbiljno zabrinutiji za našu budućnost. Sve veći broj gubitnika tranzicije uzima sebi život. I nikoga to ne interesuje.

Politički skotovi u parlamentu potkradaju poreske obveznike u zemlji gde više od 60 odsto stanovništva živi od jedan do dva dolara dnevno. Japanci izdvajaju dnevno za kravu – osam dolara. Život u Srbiji četiri puta manje vredi nego život japanske krave. To ne brine crkvene velikodostojnike. Oni žive nekim drugim životom. Životom koji se razlikuje od života njihovog naroda. Zato su odlučili da narodu saopšte lošu vest.

Posle mnogih nesuglasica, crkveni velikodostojnici su objavili cene svojih usluga. Napokon su maske pale. Crkveni velikodostojnici odlučili su da nas modernizuju. Dosta je bilo pravoslavne proizvoljnosti i metiljavosti. Nema više slatkorečivog zavođenja siromašnog naroda.

Pravo je vreme da se izađe sa cenovnikom usluga. Živimo u komercijalnoj civilizaciji i moramo da poštujemo tuđi rad. Cena je merilo nečijeg rada.

Ko hoće da veruje, neka plati? Ko plati, pravi je vernik? Ko plati više, bolji je vernik od onog koji plati manje? Ko plati dobru cenu, može da iskaje sve grehe?

Visina postignute cene umanjuje vašu grešnost. Ako se dobro isprsite, možda ćete postati i bezgrešni?! Ko ne plati, nije dobar vernik! To su danas dobre vesti koje nam šire naši duhovni oci. To je njihov doprinos tranziciji.

Posle svega, ostala je samo – cena! I šta da kažemo? Sram vas bilo, gospodo sveštenici! Nakon svega što nam se dogodilo, ubijate nam poslednju nadu u izbavljenje. Ubijate samu veru zbog crkvenog cenovnika. Tako se poslednja institucija koja je mogla da izbavi ovaj unesrećeni narod, pretvara u menjačnicu. Otpočela je kupoprodaja duga. Berza nemorala je otvorena. A sveštenici postaju mešetari. Ali, to me ništa ne čudi.

Objavljeno je ono što vernici uveliko znaju. Ono o čemu se krišom priča. Ono što je uveliko postalo praksa. Pošto sam pravoslavac, a nekada sam bio i veliki donator naše Crkve, osećam moralnu odgovornost da otvoreno kažem šta mislim o stanju u našem pravoslavnom domu.

Cenovnik objavljenih usluga pokazuje koliko su naši duhovnici postali pohlepni i bahati. Naša Crkva je prepuna mešetara i zaludnih ljudi. Prepuna fariseja i sadukeja koji su izgubili svaku meru. Osim njihovog ličnog interesa, njih ništa drugo ne zanima.

Vera je samo pokriće za gramzivo nagomilavanje materijalnih dobara. Kako objasniti onoliki luksuz i raskoš vladike Kačavende koji, kako vidim, ulazi u trku i za patrijarha? Zar je pravoslavlje to što on pokazuje u svom vladičanskom dvoru? Zar siromašni narod treba da poljubi tu gramzivu ruku? Ili, slučaj mitropolita zagrebačkog Jovana, koji je pobegao u teškim trenucima od svog naroda i smestio se u Trstu da bi bezbrižno ubirao devizne prilive. Ili slučajevi vladika koji voze nove “mercedese”, “audije” ili “BMW”.?

Kako može pravoslavlje da se širi iz luksuznih palata i stanova? Trebaju li crkveni velikodostojnici da postanu građevinski mešetari i dileri deviza? Da li je dobro da postaju fabrikanti? Zašto se o tome ćuti? Zašto čestiti i siromašni sveštenici otvoreno ne govore o onome što svi vidimo i čega se i oni stide? Zašto ćute? Čega se plaše?

Nema spasa naroda ako se našu Crkvu ne oslobodimo secikesa, prevaranata, psihopata, lopova, pedofila i homoseksualaca. Nema spasa ako se ne vratimo temeljima hrišćanstva, ako se na vratimo samom Isusu. Srpski duhovnici, oslobodite se luksuza, zarada i provizija i posvetite se širenju Jevanđelja.

Dobra vest je da Bog nije umro. Živi u nama vernicima. Dobra vest je da je na početku bila reč i da je reč bila u Boga. Dobra vest je da još uvek ima čestitog sveta koji mora da izbavi ovaj zalutali i zavedeni narod. Kako?

Sveto Jevanđelje o tome nas podučava. Što govorite u tami, kazujte na videlu. što vam se šapće na uvo, propovedajte sa krovova. Isus je rekao da on nije došao da donese mir na zemlju, nego – mač. Podučavao je da se svetinje ne daju psima. Podučavao je da se biseri ne prostiru pred svinje. Tražio je od vernika da se ne brinu za život svoj, niti šta će jesti, niti šta će piti, ni za telo svoje, šta će obući, pa je poručivao sledbenicima da ne sabiraju sebi blaga, gde moljac i rđa kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu.

Sve su to zavetne reči Sina Božijeg. Reči koje naši crkveni velikodostojnici ne čuju. Jer neće da čuju. Jer je odrvenilo srce njihovo. I ušima teško čuju. I oči su svoje zatvorili. Jer je mnogo zvanih, a malo izabranih. Jer oni previše govore, ali ne čine.

I zato, posle svega, posle objavljivanja cenovnika crkvenih usluga, jedini način da izađemo iz ove tragedije, da se vratimo veri drevnoj i da sledbenici Isusa Hrista načine bič od uzica i da njime izgnaju iz crkve sve lažne proroke, mešetare, menjače, probisvete, sve one koji prodaju veru za novi “BMW”, sve one koji trguju u hramu našem pravoslavnom i koji zarađuju na našoj nacionalnoj nesreći.

Svima njima treba odmah reći – Idite! Idite iz naše Crkve! Nosite vaše provizije i poslove! Jer Isus će razvaliti takvu crkvu i za tri dana podići novu.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/clanak.php?br=91&clanak=9

 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s