Papa na korak do Niša

Novinar.de
6. jun 2010.
Papa na korak do Niša

OBRT se desio u vrhu Srpske pravoslavne crkve kada je u pitanju dolazak pape u našu zemlju. Do pre godinu dana redovno se, periodično, ponavljalo da „još nije sazrelo vreme“ za ovu posetu.

 +++

A državni predstavnici su naglašavali da bez pristanka SPC prvi čovek Vatikana ne može na naše tlo.
Prošle subote, međutim, patrijarh Irinej javno je izneo svoj stav – katolički poglavar je dobrodošao u Srbiju, u Niš, 2013. godine, na obeležavanje 17 vekova od donošenja Milanskog edikta. Bila bi to, kaže patrijarh, odlična prilika da se načini prvi korak ka svehrišćanskom približavanju.

Odluku o pozivu papi donosi Sabor SPC i to, kao i sve ostale, natpolovičnom većinom 45 arhijereja. Da bi postala punovažna, mora da je potpiše patrijarh, što, očito, neće biti sporno.

http://www.novinar.de/2010/06/06/papa-na-korak-do-nisa.html 

Da li je većina arhijereja za upućivanje poziva?
Kako „Novosti“ saznaju, najuticajniji srpski arhijereji smatraju da je sadašnji papa po kanonskim stavovima bliži pravoslavlju nego što su to bili njegovi prethodnici. Uz to, izuzetno se ceni što Vatikan pod vođstvom Benedikta 16. nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Upoređuju to sa postupanjem njegovog prethodnika, pape Vojtile, koji je požurio da prvi prizna otcepljenje Slovenije i Hrvatske.

Bivši patrijarh German Đorić, koji je bio na čelu Srpske pravoslavne crkve od 1958. do 1990. godine, godinama je odolevao pritisku komunističkih vlasti da se saglasi sa pozivom rimskom episkopu da poseti SFRJ. Ostao je dosledan u stavu da put svakog pape u Beograd vodi isključivo preko Jasenovca, kao i javnog pokajanja i izvinjenja Srbima zbog ustaških zločina podržanih od hrvatskog katoličkog sveštenstva.

U našim crkvenim krugovima se smatra da se Vatikan, poslednjim potezima, ogradio od zlodela nad Srbima, i da Jasenovac kao uslov ne treba više postavljati i da se treba okrenuti budućnosti.

Kada je reč o odluci Sabora SPC, treba znati i da je još februara 2002. tadašnji papa poklonio biskupski prsten vladikama crnogorsko-primorskom i bačkom. A nedavni izbor srpskog patrijarha pokazao je koliko njih dvojica imaju pristalica među srpskim episkopima…

Prethodnik Njegove svetosti Irineja, patrijarh Pavle, jednom prilikom je izjavio da bi „on lično voleo da se sastane sa papom“. Govorio je da o pozivu papi može da se razgovara tek ako ga pozove velika pravoslavna zemlja kao što je Rusija.
Patrijarh Pavle nije otišao u Banjaluku juna 2002. kada je tamo boravio papa Vojtila, mada je želja Svete stolice bila da srpski patrijarh bude domaćin papi.

Javnosti je manje poznat podatak da je još 1994. godine Mira Marković dolazila kod patrijarha Pavla kako bi ga ubedila da Srpska crkva blagoslovi Miloševićev poziv Vojtili. Sagovornici „Novosti“ bliski Sinodu kažu da je iz patrijarhovog kabineta brže izašla nego što je ušla.

I u maju 1999, tokom bombardovanja Srbije, Arhijerejski sabor SPC je odbio inicijativu Vatikana da papa Jovan Pavle Drugi, prilikom povratka iz posete Rumuniji, sleti u Beograd. Hteo je, tvrdili su iz Rima, da pruži podršku Srbiji, po kojoj su padale NATO bombe. Vrh SPC je smatrao tu „ponudu“ – licemernom.

Profesor Darko Tanasković, nekadašnji ambasador u Vatikanu, smatra realnom mogućnost da papa Benedikt bude jedan od crkvenih poglavara koji će se okupiti u Nišu 2013. godine.

– Moguće je da će poglavar Katoličke crkve doći u Srbiju, ali je potrebno stvaranje određenih preduslova – kaže Tanasković.

– Od najvećeg je značaja da se ova ekumenska manifestacija, koja seća na vremena nepodeljene crkve, u svakom pogledu osmisli i pripremi na način dostojan njenog značaja. Verujem da su SPC i država Srbija u punoj meri svesne posebne privilegije, ali i obaveze da budu domaćini takvog svetskog skupa.

Poseta pape je, naravno, važno svetovno, ali i političko pitanje. Nije tajna da je papina poseta nekim državama bila dodatni adut za brži ulazak u Evropsku uniju. Srbija teško može da bude izuzetak od tih „nepisanih pravila igre“. Tako razmišlja i sociolog religije Mirko Đorđević, koji ističe da bi ova poseta bila veoma značajna za Srbiju i da bi od nje naša država imala više koristi nego Sveta stolica. On kaže i da se najave papine posete iz SPC mogu tumačiti kao jačanje dela episkopata koji se zalaže za čvršće veze sa katoličkim svetom.

– Poseta poglavara Katoličke crkve skoro je izvesna – kaže Đorđević. – Kako je najavio patrijarh Irinej, 2013. godine, ako ne i ranije, on će razmeniti „bratski celov“ sa rimskim papom.

Znak da poglavar katolika može doći u rodni grad cara Konstantina stigao je još novembra 2009. prilikom posete Borisa Tadića Vatikanu. Predsednik Tadić i papa Benedikt su se saglasili da je 2013. godina odlična prilika za dolazak rimokatoličkog poglavara u Srbiju.

Iz Vatikana je već stigla zvanična potvrda da bi papa mogao da dođe u Niš 2013. godine.

POLA VATIKANA

Na tlo Srbije i Rusije nijedan papa nikad nije stupio, a među pravoslavnim sveštenstvom kruži pošalica da bi svaki papa „dao pola Vatikana da dođe u Moskvu, a drugu polovinu da kroči u Beograd“. Tako bi, kažu, bilo potvrđeno srednjovekovno vatikansko pravilo da je „katoličko tlo svuda gde stupi papina noga“, što za Rimokatoličku crkvu, dugoročno gledano, nije bez značaja.

TITULA

Papa Benedikt je iz svoje zvanične titule nedavno izostavio deo koji kaže da je on „patrijarh zapada“, a stavio da je „univerzalni pontifeks“, odnosno – poglavar.

RUSIJA

Iako je bilo nagoveštaja da bi se papin susret sa ruskim patrijarhom Kirilom mogao dogoditi uskoro, na neutralnom terenu, a Belorusija se nudila da bude domaćin, šef ruske crkvene diplomatije arhiepiskop Ilarion Alfejev nedavno je izjavio da „još nije sazrelo vreme“. Kao kamen spoticanja u odnosima Ruske pravoslavne crkve i Svete stolice ističe se rimokatolički prozelitizam i unijaćenje na kanonskoj teritoriji ruske crkve.

Vladimir MATEVSKI, 05.06.2010 20:50:55

Papa pozvao na podršku hrišćanima na Bliskom istoku
Tanjug | 05. 06. 2010. – 15:04h

Papa Benedikt XVI danas je u Nikoziji pozvao na podršku hrišćanskim zajednicama na Bliskom istoku, koje su često meta napada, nazivajući ih vitalnom snagom za mir u regionu.

Papine današnje izjave ističu ključnu temu njegove trodnevne posete Kipru, državi koju Vatikan vidi kao most između Evrope i Bliskog istoka, preneo je AP.

Na sastanku sa kiparskim arhiepiskopom Hrizostomom II, papa je rekao da neprekidni konflikt na Bliskom istoku “sigurno predstavlja izvor zabrinutosti za sve hrišćanske vernike” i dodao da katolici imaju važnu ulogu u saradnji sa predstavnicima drugih religija na uspostavljanju mira.

Papa Benedikt XVI je juče doputovao u trodnevnu zvaničnu posetu Kipru, koja se smatra istorijskom, jer je prva poseta poglavara Vatikana ovoj državi-ostrvu i prva pravoslavnoj zajednici kiparskih Grka, koji Kipar dele sa Turcima nakon turske okupacije dela ostrva 1974. godine.

Senku na papinu posetu Kipru bacilo je nedavno ubistvo uglednog katoličkog biskupa u Turskoj Luiđija Padovezea (63) koji je izboden nožem u svojoj kući u mediteranskoj luci Iskenderun, a koji je trebalo da se sastane sa papom za vreme njegovog boravka na Kipru.

U avionu na putu prema Kipru papa je ubistvo katoličkog biskupa u Turskoj okarakterisao kao “tragičnu epizodu sa islamom” i izrazio “duboko žaljenje” i dodao da se nada da “neće biti naneta šteta dijalogu sa islamom ili ugledu Turske i njenog naroda”, prenela je agencija Rojters.

O papinoj bezbednosti na Kipru brine se više stotina policajaca, uključujući jedinice za suzbijanje nereda.

05/06/2010 17.33.31

Papa pozvao katolike Cipra na jedinstvo s drugim kršćanima i veće razumijevanje s nekršćanima

Valja tražiti veće jedinstvo u ljubavi s drugim kršćanima i veće razumijevanje s nekršćanima – apel je koji je papa Benedikt XVI. uputio u subotu, 5. lipnja, drugoga dana boravka na Cipru, tijekom susreta s tamošnjom malenom katoličkom zajednicom. Na sportskome igralištu osnovne škole Svetoga Marona Svetoga je Oca dočekalo oko 1500 ljudi, predstavnika svih katolika na tom otoku. Susret je održan u vrlo radosnome ozračju. Sveti je Otac pozdravio nazočnu mladež te uputio poruku ohrabrenja i nade vjernicima maronitskih naselja na sjeveru Cipra. Nakon tog susreta, uslijedio je susret s ciparskim pravoslavnim nadbiskupom Chrysostomosom II., s kojim je papa Benedikt XVI. već jučer predvodio ekumensko slavlje u Paphosu.

U govoru ciparskoj katoličkoj zajednici, nazočnoj u svim njezinim sastavnicama – maronitskoj, armenskoj i latinskoj, s brojnom djecom i mladima koji su Papi u čast održali kratku glazbeno-plesnu predstavu, Sveti je Otac istaknuo glavni cilj ovoga prvog posjeta rimskoga biskupa Cipru, a to je – kako je rekao – potvrditi vas u vašoj vjeri u Isusa Krista i ohrabriti vas da ostanete samo jedno srce i jedna duša u vjernosti apostolskoj tradiciji. Poziv je to, dakle, na jedinstvo među katolicima, a poradi dobra cijeloga čovječanstva. Kao i u prošlosti, i vi, današnji Kristovi sljedbenici, pozvani ste živjeti svoju vjeru u svijetu, sjedinjujući svoje glasove i djela radi promicanja evanđeoskih vrednota. Neka te vrednote nadahnu vaše napore u promicanju mira, pravednosti i poštovanja ljudskoga života i dostojanstva vaših sugrađana. Na taj će način vaša vjernost Evanđelju zajamčiti blagodat cijelome ciparskom društvu – istaknuo je Sveti Otac.

Ohrabrivši potom katolike na traženje, u svakodnevnome životu, većega jedinstva s drugim kršćanima, kao i na dijalog s onima koji nisu kršćani, Papa je naglasio da se samo kroz strpljivi rad na uzajamnome povjerenju može nadvladati teret prošlosti, a političke i kulturne razlike među narodima mogu postati razlog za zalaganje u svrhu većega razumijevanja. Potičem vas da pomognete u stvaranju takvoga međusobnog povjerenja između kršćana i nekršćana, kao temelja za izgradnju trajnoga mira i sklada među narodima različitih religija, političkih područja i kulturnih temelja – rekao je Papa.
Ohrabrivši potom Katoličku Crkvu na Cipru na duboko zajedništvo s Katoličkom Crkvom u svijetu, Sveti je Otac pozvao na molitvu za svećenička i redovnička zvanja. Od roditelja je zatražio da ohrabre svoju djecu kako bi odgovorili na Gospodinov poziv, a nastavnike koji rade u katoličkim školama na tom otoku, potaknuo je da i dalje služe dobru cijele zajednice zalažući se za izvrstan odgoj. Obrativši se potom posebno ciparskoj mladeži, na grčkome jeziku, Papa ih je potaknuo da budu jaki u svojoj vjeri, radosni u služenju Gospodinu i velikodušni sa svojim vremenom i talentima. Pomozite u izgradnji bolje budućnosti za Crkvu i za vašu zemlju, stavljajući dobro drugih ispred vas samih – naglasio je Sveti Otac.

Na svršetku je Papa svoje misli upravio nazočnima koji su došli iz maronitskih naselja na sjeveru Cipra. Poznajem vaše želje i vaše patnje – rekao je Sveti Otac – i molim vas da ponesete moj blagoslov, moju blizinu i naklonost svima onima koji dolaze iz vaših sela. Mi, kršćani, narod smo nade. Molim se, i čvrsto se nadam da će, zalaganjem i dobrom voljom sviju koji su uključeni, za sve stanovnike ovoga otoka ubrzo biti zajamčen bolji život – rekao je Sveti Otac.

Nakon susreta u školi Svetoga Marona, Papa je pošao u rezidenciju ciparskoga pravoslavnog nadbiskupa Chrysostomosa II., te se tom prigodom sa zahvalnošću spomenuo njegova posjeta Rimu, prije tri godine, i izrazio radost zbog ovoga novog susreta. Osim toga, Sveti je Otac izrazio zahvalnost i za gostoprimstvo Crkve na Cipru, koje je pružila Međunarodnome povjerenstvu za teološki dijalog. Neka Duh Sveti vodi i potvrđuje tu veliku crkvenu inicijativu koja teži ponovnome uspostavljanju punoga i vidljivog zajedništva među Crkvama Istoka i Zapada, otvorenoga za različitosti darova Duha – rekao je Papa.

Sveti je Otac spomenuo i velikodušnu pomoć koju je u tom duhu bratstva, u ime Crkve na Cipru, nadbiskup poslao kao potporu pučanstvu talijanskoga grada l’Aquile, pogođenome snažnim potresom, te poželio da svi stanovnici Cipra pronađu snagu kako bi zajedno radili na pravednome rješenju problema koje još valja riješiti, zalažući se u izgradnji društva koje poštuje prava sviju, uključujući i prava na slobodu savjesti i bogoštovlja. Osvrnuvši se potom na ciparsku stvarnost, koja se tradicionalno smatra dijelom Svete zemlje, i na stanje neprestanih sukoba na Srednjem Istoku, Sveti je Otac istaknuo kako nitko ne može ostati ravnodušan na potrebno pružanje potpore kršćanima toga izmučenog područja, na sve moguće načine, kako bi njegove stare Crkve mogle živjeti u miru i blagostanju. Neka kršćanske zajednice na Cipru pronađu plodno područje za ekumensku suradnju, moleći i radeći zajedno za mir, pomirenje i stabilnost na prostoru blagoslovljenome zemaljskom prisutnošću Kneza mira – poželio je Sveti Otac.

Nadbiskup Chrysostomos II. je pak ponovno istaknuo odlučnost svoje Crkve u nastavku hoda prema punijem zajedništvu, jer je to volja Gospodinova. Nešto prije toga, pravoslavni je nadbiskup Svetome Ocu prikazao teško stanje na Cipru, govoreći o problemu turske okupacije sjevernoga dijela otoka, o nasilju koje je podnijelo pučanstvo, te o kršćanskim bogoštovnim mjestima koja su danas uništena ili napuštena.

izvor: RADIO VATIKAN 

 

Novinar.de

1. januar 2008.

Pismo SA Saboru Srpske pravoslavne crkve -Papu nećemo u Srbiju !! 

Pošto nemamo druge mogućnosti da iskažemo svoja verska osećanja, stavove i mišljenja povodom uvođenja “novotarija” u našu Svetu liturgiju, mi verni narod Čačka, Užica, Arilja, Požege, Lučana, Guče smo prinuđeni da se obratimo na ovaj način.

 23 December 2007, izvor: agh2o.com

Naime, pored brojnih pokušaja da se redovnim procedurama preko svojih nadležnih arhijerejskih namesnika obratimo Njegovom Preosveštvenstvu Episkopu Žičkom Hrizostomu mi to nismo uspeli.

Toliko toga bi smo želeli da pitamo, jer se broj pitanja svaki dan povećava, a odgovora nema. Mi smo hrišćanski, pravoslavno i smerno kako su nas i vaspitavali u našim svetim manastirima i hramovima, pokušavali da dobijemo odgovore na naša pitanja od nadležnih parohijskih sveštenika.

Na naše veliko izneneđenje na ista pitanja, a u vezi liturgije, od jedne grupe sveštenika smo dobili zadovoljavajuće odgovore, koji glase:

– U liturgiji ne treba ništa menjati, da je ona ovakva kakva je, plod dinamičnog hrišćanskog života potvrđenog predanjem naših Svetih otaca, 7 Vaseljenskih sabora, a ako i treba nešto menjati to može biti samo saborno na saboru SPC, a ne nikako pojedinačno kako koji Episkop hoće (kao što je uradio naš Episkop Hrizostom ili još gore Episkop šumadiski Jovan koji je čak izdao i akt o novom načinu služenja Svete Liturgije).

Od druge grupe sveštenika koja zagovara novotarije nismo dobili odgovore na postavljena pitanja, ali smo dobili nešto drugo. E, to drugo što smo dobili je razlog da smo bili prinuđeni da se duboko zamislimo, da kao laici dobro pručimo iz raznih leteratura Svetu Liturgiju, da postanemo priučeni teolozi iako imamo toliko svojih mirskih obaveza na poslovima koje radimo i u našim porodicama.

Duboko smo se zamislili i definitivno zaključili da ovde suštinski nešto nije u redu. Odgovori ove druge grupe sveštenika (”novotaraca”) bili su sledeći:

da mi neznamo ništa, da smo neškolovani, da nije naše da razmišljamo o liturgiji, da neće tamo neke babe i dede (koju su uzgred budi rečeno ceo život proveli u crkvi i odlično poznaju crkveni život i liturgiju i zaista žive pobožno) da ih uče kako se služi ista.

Od ovakvih odgovora još nas je više iznenadio oštar i agresivan pristup sveštenika prema nama vernicima. Mi nismo mogli prepoznati te sveštenike, te ljude koji do juče nisu bili takvi. Ko je i kakav uticaj na njih izvršio? Zašto se oni ponašaju prema nama vernicima krajnje nehrišćanski, a u krajnjem slučaju nečovečno (kao da smo mi jedna nerazumna masa)?

Zašto neće ili izbegavaju da nam daju adekvatne odgovore (a mi samo to tražimo)? Zašto nas nazivaju pogrdnim imenima, ziloti sektaši, kad svako može da proveri ko smo mi, kako živimo hrišćanski pobožno. Svako može da proveri naše adrese stanovanja, naše matične brojeve i naša zanimanja. Sve je to bio povod da mi krenemo u dublja istraživanja ove deformacije u životu naše crkvei da dođemo do zaključaka, naravno uz Božiju pomoć koji su nas zaprepastili.

Pa da krenemo redom: Prvo, do pojeve odluke sa zadnjeg sabora SPC, a u pogledu bogoslužbenog poretka, na osnovu koje su svi arhijereji izdali aktove o obaveznom pridržavanju ustaljenje prakse u liturgiji mi kao verni narod bili smo u nekoj vrsti nedoumice. Naime do ovog sabora neke vrste objašnjenja uvođenja novotarija u našu liturgiju je bilo. Čak je i episkop jednom dolazio i objašnjavao teološku osnovu novotarija. Mi kao narod nismo hteli da dublje ulazimo u ovu problematiku, jer do sada i nismo imali i potrebu za tim, jer u osnovi to i nije naš posao. Ali, posle svega što se dogodilo i događa u našem crkvenom životu, mi smo prinuđeni da se bavimo i ovim pitanjima. Zato se mi i bavimo i bavićemo se tim pitanjima, jer smo shvatili da su ona od suštinskog značaja za našu veru i za opstanak našeg pravoslavnog, Svetosavskog puta kojeg su nama ostavili naši preci, naši svetitelji.

Postalo nam je jasno da se ova teologija novotarija služi zamenom teza, istrgavanjem iz konteksta reči Svetih Otaca, jevanđeljskih reči i pouka, da bi se opravdalo tobožnje vraćanje na „takozvano” prvobitno hrišćanstvo, raslojavanjem IV I XIV veka koji su bitni za nadogradnju crkvenog života, što nas sve neodoljivo podseća na slična događanja u Rusiji 1920. godine i 1992/1993 godine, kada se pojavila „takozvana” obnovljenska živa crkva, (pa ne može se život vraćati unazad). Ispada da su svi ljudi koji su do sada imali crkveni život, počevši od svetitelja (Svetog Save, Svetog Vladike Nikolaja, prepodobnog Ave Justin Ćelijskog), pa do duhovnika i vernog naroda bili u zabludi i uzaludno živeli svoj hrišćanski život, a to je priznaćete — besmislica.

Pažljivim proučavanjem novotarskih liturgija došli smo do neodoljivog zaključka da crkveno raslojavanje treba da ide do tog stepena gde bi bila moguća nivelacija sa rimokatoličkim služenjem (pričešćivanje bez pripreme, bez posta, bez ispovesti – u svakom slučaju nije pravoslavno). Na ovakve opaske mnogi sveštenici i monasi (Studenički) koji preferiraju za novotarije se samo „kiselo” nasmeju, ne daju odgovore i puni su ironije.

Drugo – Bilo je strašno kada smo preko braće i sestara iz drugih eparhija (Šumadijske, Braničevske, Bačke) došli do video zapisa nekih događanja iz njihovog crkvenog života. Nesto od tog materijala je prikazano na zadnjem saboru što smo mi i doznali. Na tapetu je bio vladika šumadijski Jovan. Kada smo videli njegovo ponašanje prema vernom narodu u selu Venčani, pa kasnije sukob sa sveštenikom Nebojšom, koji je kasnije se ispostavilo apsolutno branio veru, mi smo bili zatečeni. A kada se još pojavio i vladika Atanasije Jevtić sa onako bezskrupuloznim napadom na sveštenika neistinitim i neutemeljenim, mi smo shvatili da je „vrag odneo šalu”.

Njegov nastup je neodoljivo podsetio na nastupe političkih komesara koji su trebali da ubede narod u ono što nije logično, istinito i zdravorazumsko. Tu smo doživeli šok kao verni narod, jer nismo vaspitani da od onih koji su bili naši najmilija, najpoželjniji – naših vladika doživljavamo da oni idu toliko daleko da iskrivnjuju istinu. To je već izazvalo duboku sumnju da se nešto krije od naroda i da hoće proture „rog za sveću”. Ali, ipak nas je tešila misao da se bliži sabor i da će naši Arhijereje sa punom Božijom i ljudskom odgovornošću uz sadejstvo Svetog Duha ipak pravoslavno rešiti ove nedoumice. Sabor je prošao, odluka je donešena pojedinačnim izjašnjavanjem Arhijereja.

Treće – Posle donešena odluke koje znamo kakve mi smo naivno verovali da je problem rešen. Međutim, tok događaja nas je demantovao. To je tek bilo krucijlno iznenađenje za sve verne ljude, pa čak i za one ljude koji nisu toliko crkveni. I ako su po odluci Sabora SPC i sledstveno aktovima Arhijereja svi namesnici bili dužni da ovu odluku pročitaju posle liturgije svim sveštenicima i vernom narodu, oni to nisu učinili. Onda smo odlučili da vidimo da li će se vladika Hrizostom pridržavati odluke sabora. Otišli smo tamo gde je ona služio: manastir Klisura. Služio je po svome novotarski, a mi smo odgovarali po ustaljenoj praksi iz odgovaranja na liturgiji Svetog Jovana Zlatousti. Odmah smo zapazili da nas nije prekidao, za razliku od nekih događaja pre sabora gde je odlično odigrao ulogu autoritarnog episkopa i prekidao pevanje naroda. Ovoga puta to nije bio slučaj. Očigledna da je taktika promenjena. Ne treba se konfrotirati sa narodom da to ne bi bio materijal za sabor. Žalosno je našta je ličila ta liturgija (imate materijal na snimku). Očigledo je da je takva strategija saopštena i sveštenicima koji su odlučili da slede put vladike te su i oni počeli da izbegavaju sukobe sa narodom na liturgijama. U to smo se uverili na još nekoliko mesta gde smo bili. U selu Prilipac kod sveštenika Milana (imate materijal) gde vidimo kako se ponaša taj sveštenik. On se zaklinjao episkopom, a na pitanje o aktu, on je glumio da ne zna za njega. I ta služba je bila mešovita — počeo je novotarski, a završio kako treba.

Zatim – imate materijal iz Užica. Pogledajmo kakva je crkva – bele sveće na lusteru. Sveštenik Milić Dragović, jedan od prvih novotaraca, skratio je ikonostas koji liči na neku prečagu — sa kojeg je skinuo krst. On je najdalje otišao u novotarijama. Za pevnicom više nepevaju, nego recituju. U zadnje vreme uneo je i klupe u crkvu gde drži veronauku. Zar vas to ne podseća – za rimokatoličke crkve. O masovnom pričešćivanju da i negovorimo (bez pripreme).

Zatim pogledajte jedno takozvano duhovno veče u sali opštine Čačak. Pored ostalih gostiju govorili su Otac Prota Ljubodrag Petrović iz Beograda i Otac arhimandrit Studenički Tihon. Tema je bila – Svetost i Svetitelji. Umesto da se govori o temi, Otac Tihon govori o njima ominjenoj temi pričešćivanju. On govori vrlo mlako, neubedljivo — čita sa nekakvih papira o tome kako je bilo u vreme Svetog Save, pa dolazi do toga da se treba pričešćivati jednom sedmično. Nigde ne pominje pravilnu i dostojnu pripremu (post, molitvu, ispovest, pokajanje). Nigde ne pominje deo molitve pre pričešćivanja („Neka mi pričešćivanje ovim svetim tajnama ne bude na sud ili osudu, već na isceljenje duše i tela. Amin”). Prota Ljuba kao iskusniji sveštenik malo iskusnije govori o tome, mada nedovoljno precizno, a onda sledi pitanje jedne sestre koja vrlo precizno i pravilno podseća na probleme Bogosluženja u našoj eparhiji, na odnos sveštenika prema narodu, na nepoštovanje saborske odluke od strane vladike Hrizostoma i određenog broja sveštenika. Na se to prota odgovara da ne treba ići u dubinu, da će se to rešiti – u jednom trenutku priznajući da je to „talas koji će proći”. Na primedbu da se bližimo rimokatolicima otac Tihon se ironično i „kiselo” smeje itd.

Posle zadnjeg sabora mi verni narod smo čitali spise Vladike Jefrema Banjalučkog i Vladike Kanadskog Georgija. To su po našem mišljenju odlični tekstovi. Na njih je reagovao, ko bi drugi nego Vladika Atanasije Jevtić u Pravoslavlju (gde između urednik i Vladika Hrizostom). Kako je reagovao znamo. Jezuitski – napao ih je da oni nisu nikakvi teolozi (u nedostatku argumenata najlakše je nekoga diskreditovati).

Pravu komunikaciju smo ostvarili s Njegovim Preosveštvenstvom Vladikom Banatskim Nikanorom. Zaista smo se lepo osećali sa tim pobožnim čovekom i pravim narodnim vladikom kako ga i nazivaju neki duhovnici i starci. Bili smo srećni kada smo od njega uzeli Blagoslov, za razliku od našeg vladike Hrizastoma, koji nerado daje blagoslove i nevoli narod. Sa Vladikom Nikanorom smo proveli oko dva časa u razgovoru o gorućim crkvenim temama. On nije ništa krio iz prve ruke nam je rekao kako je protekao taj sabor i šta je ko pričao i radio od Arhijereja (imate i taj materijal). Rekao je da je ovo borba za očuvanje pravoslavne vere i da se treba boriti pravilno i hrišćanski.

Dragi naši Arhijereji !!!

Posle svega ovoga postalo nam je savršeno jasno o čemu se ovde radi. Mi poručujemo i pre svega hrišćanski i ljudski molimo sve Arhijereje da se zajedno pomole Bogu i svi vrate jednoj Svetoj Sabornoj i Apostolskoj crkvi. Svesni smo da mi nismo klir, ali i klir treba da zna da nas je sa svojim ponašanjem naterao da se detaljnije upoznamo sa liturgijom i crkvenim životom, Stoga Molim da se ove pojave zaustave i vrate tamo gde treba. U protivnom i mi kao deo Crkve, kao deo tela Hristovog nećemo „sedeti skrštenih ruku”. Branićemo svoju veru, branićemo Srpstvo, Svetog Savu, Svetog Vladiku Nikolaja, Svete Srpske Mučenike, Svete Srpske Zemlje (Kosovo). Svesni smo da ove novotarije nisu od Boga, već su plod ljudskog mudrovanja i filozofije. Teško nam je i žao što je došao ovaj trenutak da mi kao laici branimo veru od pojedinih episkopa i sveštenoslužitelja, umesto da bude obratno. Ali očigledno da je Bog i to dopustio. Znamo i da je strategija episkopa novotaraca da školuju mlade kadrove za svoje učenje (naše vreme dolazi).

Zamolili bi Arhijereje da veruju da iza ovoga niko ne stoji (kojoj demagogiji je sklon Vladika Atanasije Jevtić) već je ovaj tekst izraz duše i srca vernog naroda.

PAPU NEĆEMO U SRBIJI !!!

Nebojša Šerović

Dr vet.medicine

br.l.k. 297432

jmbg 0708963782813

Skopska 8/4

32000 Čačak

http://www.novinar.de/2008/01/01/pismo-sa-saboru-srpske-pravoslavne-crkve-papu-necemo-u-srbiju.html

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s