Laži i prevare Srpske pravoslavne crkve

E novine.com

Laži i prevare Srpske pravoslavne crkve

Original falsifikata

Piše: Bojan Tončić

20.01.2010.

I dileri i Crkva valjaju falsifikate; ako nađete popa da vam kaže kad da žderete sve što imate, da vam, eventualno, uradi korekturu na primerku koji ste kupili, zaradićete i svojevrsnu indulgenciju („Pola Očenaša, živeli“). Fakat, ne bi trebalo da vam odobri pričest, ali, Bože moj, vaš novac ide u ono što nam je najsvetije, nakaznu bogomolju na Vračaru, u prevodu bure bez dna, u tajne mantijskih postava, te možete da zamezite naforu i gutljaj krvi Hristove

Prilikom štampanja džepnog crkvenog kalendara za 2010. godinu „svesno i namerno napravljeno je nekoliko sitnih grešaka u cilju lakšeg otkrivanja onih koji neovlašćeno štampaju ovaj kalendar”, saopštio je Sveti Arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve s početka proste 2010. godine; crkvena se vlada u priopćenju vajkala da ni hologramska zaštita ne sprečava falsifikatore da izdaju crkveni kalendar i zarađuju na tome. „Srpska pravoslavna crkva, čiji je kalendar zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije, napravila je lukavu kriminalističku zamku“, saznajemo iz Politike. I ne mislimo, namah, o tome da li pravljenje „lukavih kriminalističkih zamki“ posao Crkve, imamo iskustva, s tim što je primerenija sintagma kriminogene zamke,.

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/34205-Original-falsifikata.html 

Najznačajniji period za ispošćene vernike – trapava sedmica – kad može da se ždere sve što hoda i leti u zvaničnom izdanju SPC pogrešno je označen, prva, da prostite, trapava sedmica je „Iza nedelje o Mitru i Fariseju, od 31 (18. januara) do 7. februara (25.januara)“, piše na pretposlednjoj strani kalendara koji se diluje u oficijalnim crkvenim radnjama.

Da li je to crkveno tačno?

Autor ovoga napisa kupio je, za potrebe službe, jedan primerak (120 dinara) o svom trošku i saznao da je originalan (kalendar): „Mi prodajemo samo prave kalendare SPC“, kaže prodavačica u knjižari – suvenirnici SPC preko puta JAT-a, na Bulevaru.

Da li je tačno, ko je ovlašćeni diler, zaključak je da i dileri i Crkva valjaju falsifikate; ako nađete popa da vam kaže kad da žderete sve što imate, da vam, eventualno, uradi korekturu na primerku koji ste kupili, zaradićete i svojevrsnu indulgenciju („Pola Očenaša, živeli“). Fakat, ne bi trebalo da vam odobri pričest, ali, Bože moj, vaš novac ide u ono što nam je najsvetije, nakaznu bogomolju na Vračaru, u prevodu bure bez dna, u tajne mantijskih postava, te možete da zamezite naforu i gutljaj krvi Hristove.

Zašto ovaj tekst ima izvesnu manjkavost: ovde ne bi trebalo da saznate zašto trapava sedmica nije u periodu označenom u preplaćenom crkvenom kalendaru; ko od čitalaca zaželi da ne greši, moraće da se obrati na za to ovlašćeno mesto, izdavaču, na primer. Ipak, iz proverenih izvora, ekskluzivno za sve sapatnike koji su potrošili novac: nedelju dana ranije je trapava sedmica, od 24. do 31. januara. Moja prijateljica, vernik i poznavalac SPC i religije poučava me: „Tokom tih sedmica se ne posti, čak ni sredom, ni petkom, a to su dva posna dana u nedelji. Zbog greške u datumu vernici će dvostruko grešiti – postiće kad ne treba i mrsiti kad treba da se posti.U SPC kažu da pravi vernici znaju kad padaju trapave sedmice, pitam se zašto kupuju kalendar ako sve znaju“.

Tako se, kod onih koji se zabroje podstiče greh, a i to može da se reši, ljudi smo. Oče naš iže jesi na nebesjah.

Šali kraj, Crkva, kao, htela da spreči ulične dilere da se okoriste njenim patentom zaštićenim u Zavodu za zaštitu intelektualne (sic!, prim. aut.) svojine. „Pronalaženje ove greške kod drugih neovlašćenih izdavača najbolji je dokaz na sudu da se radi o falsifikovanju koje Crkvi nanosi veliku štetu”, saopštava Sinod.

Ništa bez čaršije, javilo mi. U uzornim crkvenim krugovima priča se da se neko zajebao, te odštampao pogrešno trapavu sedmicu, ali i da je odlučeno da se tiraž ne baci, jer bi Crkva (naručioci, štampari, velikoprodaja) baš štetila. Onda se postavlja, da izvinete logično pitanje: ako je Crkva htela da svoj prihod zaštiti od falsifikatora, zašto u svojim dućanima prodaje falsifikovane tiskovine. Nisu kalendari sa greškom uvaljeni samo uličnoj velikoprodaji, MUP-u Srbije i sveštenstvu, da zna na čemu je.

Polako, informacija je previše, ali pravu istinu o nakani možemo da saznamo tek suočivši se sa drugim stubom srpstva, Bujoševićevom Politikom. Najstariji je srpski dnevnik, naime, konstatovao ozbiljne stvari glede ovog, naizgled, problema: „Sa ovakvim metodama zaštite dobro su upoznati i u MUP-u, gde nam objašnjavaju da po sličnom principu svoja dokumenta štite pojedine države, poput Italije ili Nemačke. Tako se jedno slovo namerno ponavlja dva puta, ili se određeno slovo štampa sa iskrzanom ivicom ili prevrnuto (nisam primetio, prim.aut.). Falsifikovani dokument imaće, u tom slučaju, ispravna slova ”, kaže ekspert MUP-a koji je želeo da ostane anoniman (Politika, 15, januar).

Ja kupio od ovlašćenog dilera, nema nijednog slova iskrzanog i okrenutog, da li policija treba da ode u dućan SPC, ko je ovde lud.

„Ukoliko su dokumenti štampani u jednoj štampariji, zaštićeno je kako oni treba tačno da izgledaju, što je slučaj i s crkvenim kalendarima – gledaju se štampa, boja, vrsta i tip slova, a proverava se i hologram. Ako se štampa u nekoj drugoj štampariji, vrlo lako može da se desi da dođe do razlike u boji, ali i u tipu slova. Malo slovo a, na primer, može da ima donju crticu, a falsifikovano ne”, kaže sagovornik iz MUP-a Srbije.

Kakva zaštita, bokte, (ups!) ko da je smišljao Amfilohije.

Šta bi Srbija bez najstarijeg dnevnika i idiotluka u kojima se ne zna da li je veći kreten onaj ko je pisao ili onaj ko je objavio na naslovnoj strani: „Zaplena falsifikovanih kalendara kod uličnih prodavaca, uz božju pomoć i angažovanje MUP-a Srbije, mogla bi konačno da zada udarac ovoj specifičnim grupama koje duži niz godina zarađuje nauštrb SPC. Naime, podnošenjem prijave protiv dolijalih uličnih prodavaca na njih bi se ostvario legitimni pritisak, pa bi, kao i u drugim sličnim grupama, mogli da ukažu na distributere lažnih crkvenih kalendara. Kruna ove akcije bilo bi otkrivanje štamparije koju koriste falsifikatori, nazovimo ih za ovu priliku ‘kalendarskom mafijom’“.

„Uz božju pomoć (greška, malo ‘B’, prim.aut.) i angažovanje MUP-a Srbije“, nije baš pristojna konstrukcija (kakva politička korektnost), ovo ne bi, valjda, Bujošević napisao.

Imamo, dakle, sve za poštenu srbijansku obmanu, Crkvu, Politiku i policiju.

Gledam sad ponovo istu tiskovinu (kalendar) i ništa od ovih znakova prevare ne vidim, za Politiku i Crkvu znam da lažu po difoltu, ali ne znam da li sam u trapavoj sedmici, a platio sam za to. Fakat, redakcija je na postu, ali nisam platio da me se obmanjuje. Vidim, međutim, i pouku po kojoj je post „uzdržanje od mrsne hrane“, te od rđavih misli, želja i dela, umnožavanje molitava, dobročinstava, i vršenje sviju evanđeoskih vrlina“. Sve sam to znao pišući ovaj tekst.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s