101 monstrum: Pavelić i Milošević na top-listi najvećih zločinaca u povijesti

Jutarnji.hr

101 monstrum: Pavelić i Milošević na top-listi najvećih zločinaca u povijesti

Autor: Portal Jutarnji.hr

Objavljeno: 22.03.2009

ZAGREB – Naslovnicu svojeg bestselera ‘Mo­ns­ters: history’s most evil man and woman’ (knji­gu će na jesen izdati EPH u suradnji s Novim Liberom pod naslovom ‘101 čudovište’ u prijevodu Ivana Zorića i Sandre Mlađenović), britanski povjesničar Simon Sebag Montefiore ilustrirao je crno-bijelim slijedom fotografija trojice muš­karaca i jedne žene.

http://www.jutarnji.hr/101-monstrum–pavelic-i-milosevic-na-top-listi-najvecih-zlocinaca-u-povijesti/199150/ 

Od Gruzijca do Španjolke

S lijeva na desno, bez povije­s­nog kontinuiteta, u ravno­du­šnoj ravnini njihova zločina stoje lica Gruzijca Josifa Vi­­­­sa­­r­­- jo­noviča Staljina, engle­skog kralja Henrika VIII., talijanske tro­vačice po ocu Španjolke Lukrecije Borgie i izumitelja kona­­č­nog rješenja Adolfa Hi­tlera. Mora biti da je bio težak taj izbor. U gotovo tri tisuće godina povijesti ljudskih zločina, koje je obradio Montefiore s dvojicom koautora Johnom Bewom i Matrynom Fram­pto­nom, bilo je i gorih od Henrika VII. koji, istina, nikada nije po­štedio muškarca propet bijesom ili ženu u požudi.

Pogotovo Lu­kre­cije Borgie koja je čedna i smjerna pred obi­telj­skim sudom, nakon raz­voda od Giovannija Sforze, 1489. obra­nila svoju djevičansku čast. Gorih od Staljina ili Hitlera? Možda. Mon­tefiore je vješto izbjegao ba­nalnosti ta­k­ve top-ljestvice glavnih protagonista civilizacijskog horora. Kronološki je po­složio 101 mon­struma ukratko objašnja­va­­jući povijesni i biografski kon­tekst u kojemu je svaki od njih živio, ubijao, ljubio i mrzio. Od biblijskog junaka Jezebela (9. stoljeće prije Kri­sta) do islam­s­kog heroja Osame bin La­dena.

Neki od popisanih razvili su nezamislive metode mučenja. Drugi su pak sadistički ubijali članove obitelji. Kako i sam u predgovoru piše “…jedni su bili uvaženi državnici, uglednici, a drugi samo obični manijaci ili koljači.”

Manje poznati monstrumi

Anatomija zla i zločina teško se može potpuno objasniti. Lakši je put izabrao Montefiore, ali to nije umanjilo zanimljivost knjige. Popis notornih monstruma iz povijesti je očekivan: rimski car Neron, Atila Hun, otac in­kvi­zicije Tomas de Torquemada, konkvistador Francisco Pizzaro. Zanimljiviji su oni drugi, manje poznati, ali s istim porivom za počinjenjem zla.

1.
Vjerni Hitlerov šegrt: An­te Pa­ve­lić (1889. – 1959.)
Od Hr­va­ta, na po­pi­su uža­sa, au­tor je iza­brao An­tu Pa­ve­li­ća. Na 71. mje­stu. Kr­va­vi š­egrt hr­vat­skog na­ci­zma smje­­stio se nakon ­svojeg uči­te­lja Adol­fa Hi­tle­ra i pri­je ge­ne­ra­li­si­mu­sa Fran­ci­sca Fran­ca. Na po­če­tku po­gla­vlja o Pa­ve­li­ću, na dvi­je stra­ni­ce s fo­to­gra­fi­jom nje­ga i šefa di­plo­ma­ci­je Tre­ćeg Re­ic­ha Von Rib­ben­tro­pa, Mon­te­fi­o­re je obja­vio zlo­gla­sni pro­glas o uspo­sta­vi NDH. “S bo­žjom po­mo­ći i po­mo­ći naših ve­li­kih pri­ja­te­lja stvo­re­na je slo­bo­dna i ne­o­vi­sna dr­ža­va Hr­vat­ska u ko­joj hr­vat­ski se­lja­ci, sva ze­­m­lja i sva ­vlast, bit će u vašim ru­ka­ma, u ko­joj će se vla­da­ti pre­ma pra­ve­dnim za­ko­ni­ma, a sav ko­rov što su ga po­sa­di­le stranj­ske ru­ke naših ne­pri­ja­te­lja bit će istre­bljen”, zna­ko­vi­to pre­no­si po­gla­vni­ko­ve ­(leader) ri­je­či bri­tan­ski au­tor. Pa­ve­lić je hla­dno opi­san, a po­ne­kad i ne­to­čno. Opor­tu­nist ko­ji se na va­lu na­ci­sti­čkih osva­ja­nja usto­li­čio na če­lu ma­ri­o­net­skog re­ži­ma ko­ji je do kon­ca 1944. po­bio oko 80 po­sto ži­dov­ske po­pu­la­ci­je (80.000 lju­di) u ta­daš­njoj Hr­vat­skoj te BiH. Isti­na, au­tor je na­pi­sao i je­dnu kru­pnu po­vi­je­snu laž: “Ustaški re­žim pod vod­stvom An­te Pa­ve­li­ća po­bio je 500 ti­su­ća Sr­ba i još tri­sto ti­su­ća ra­se­lio”. ­Ustaški su po­stu­pci bi­li ta­ko kr­vo­lo­čni, sto­ji da­lje u tek­stu, da su se nad su­dbi­nom i sta­njem pro­tje­ra­nih Sr­ba zgro­zi­li i pri­pa­dni­ci nje­ma­čkih SS po­stroj­bi. Iz­dvo­je­no je spa­lji­va­nje Sr­ba u glin­skoj cr­kvi i par­ti­zan­ska osve­ta nad pri­pa­dni­ci­ma ­ustaških i dru­gih hr­vat­skih po­stroj­bi te ci­vi­la pri kra­ju ra­ta. Po­slje­di­ce ubi­la­čke vla­da­vi­ne Pa­ve­li­ća i ­ustaša još su ži­ve, a uskr­snu­le su po­če­tkom 1990-ih u ­straš­nom obli­ku etni­čkog čišće­nja što su ga pro­vo­di­li i Hr­va­ti i Sr­­bi, za­k­lju­­ču­je se po­gla­vlje o 71. svje­t­skom mon­stru­mu, Anti Pa­ve­li­ću.
2. Balkanski krvnik: Slobodan Milošević (1941. -  2006.)
Ka­da je u haaškom pri­tvo­ru 2006., pri­je kra­ja su­đe­nja, na­pra­sno ­umro Slo­bo­dan Mi­loš­ević, gla­vni ame­ri­čki po­sre­dnik za Bal­kan Ric­hard Hol­bro­o­ke mir­no je sro­čio slje­de­će re­če­ni­ce: “Taj čo­vjek, taj… mon­strum, taj ra­tni zlo­či­nac ko­ji je una­ka­zio ju­go­i­sto­čnu Eu­ro­pu na iz­ma­ku 20. sto­lje­ća, je oti­šao… ali nje­gov ­trag je tra­jan i to ni­­je do­bro…”. Slo­bo, ka­ko su ga go­di­na­ma zva­li iz lju­ba­vi ili stra­ha, opi­san je kao po­li­ti­čar ko­ji je srušio bivšu dr­ža­vu. Kr­vnik Bal­ka­na do­bio je je­dna­ko pro­sto­ra kao An­te Pa­ve­lić. Po­bro­ja­na su više ili ma­nje po­zna­ta zlo­dje­la or­ga­ni­zi­ra­na ili po­ta­knu­ta iz Be­o­gra­da u ra­zdo­blju od 1991. do 2000. Mi­loš­ević je oži­vio ge­no­cid i po­kolj u Eu­ro­pi pr­vi put na­kon na­ci­sti­čkih kon­cen­tra­cij­skih logora, sto­ji u uvo­du po­gla­vlja. Spo­me­nu­ta je i su­pru­ga Mi­ra: s ­njom je ­imao je­di­nu kon­stan­tnu ve­zu i bi­li su ra­vno­pra­vni par­tne­ri u ­strašnom zlo­či­nu. “Isko­ri­stivši na­i­vnost mi­ni­sta­ra dr­ža­va za­pa­da Mi­loš­ević je ­uspio po­bi­ti ti­su­će lju­di, osi­ro­mašiti vla­sti­ti na­rod i uništi­ti sa­mo­ga se­be”, za­klju­čak je au­to­ra.
3. Seksualna zvijer: La­vren­ti Be­ri­ja (1899. – 1953.)
Mra­čni šef so­vjet­ske taj­ne po­li­ci­je La­vren­ti Be­ri­ja bio je Gru­zi­jac kao i nje­gov vo­đa Sta­ljin. Za šefa je ra­dio sve: od bru­tal­nih li­kvi­da­ci­ja sto­ti­na ti­su­ća ci­vi­la za ko­je se sma­tra­lo da ne di­je­le re­vo­lu­ci­o­nar­ni i ko­mu­ni­sti­čki sen­ti­ment do egze­ku­ci­je 28 ti­su­ća polj­skih ča­sni­ka u ­Katynskoj šumi. Bio je bo­le­sni sa­dist i mo­žda naj­vjer­ni­ja per­so­ni­fi­ka­ci­ja po­kva­re­noga so­vjet­skog društva. Ko­li­ko je šef bio za­do­vo­ljan Be­ri­ji­nim ubi­la­čkim spo­so­bno­sti­ma uvje­rio se i pred­sje­dnik Ro­o­se­velt na sa­stan­ku sa­ve­zni­ka na Jal­ti. Pi­tao je Sta­lji­na tko je taj čo­vjek. “To je Be­ri­ja”, odgo­vo­rio je ­ovaj. “Moj Him­mler.” Uz izo­pa­če­nu ­strast za ubi­ja­njem, La­vren­ti Be­ri­ja ­imao je još je­dnu: bio je ne­za­si­tni se­ksu­al­ni ma­ni­jak ko­ji je sla­do­strašće do­ži­vlja­vao sa­mo si­lo­va­njem že­na. Mno­ge svje­do­če o de­ge­ne­ri­ra­noj pri­ro­di šefa taj­ne po­li­ci­je. Na­kon nje­go­va po­li­ti­čkog pa­da čla­no­vi Po­lit­bi­roa otvo­re­no su pre­pri­ča­va­li da je ­slao svo­je tje­lo­hra­ni­te­lje po dje­voj­ke ko­je je ugle­dao kad bi se vo­zio Mos­kvom. Pri­re­dio bi ve­če­ru, a ­od­mah na­kon zdra­vi­ce Sta­lji­nu gošća­ma bi ­usuo us­pa­vlju­ju­će sred­stvo u pi­će. Ta­da je si­lo­vao.
4. Ubilačka reinkarnacija Džingis-kana: Ba­run Un­gern von Ster­nberg  (1886. – 1921. )
Ro­đen u Gra­zu, po­dri­je­tlom iz nje­ma­čke ple­mi­ćke obi­te­lji s Bal­ti­ka, von Ster­nberg se bo­rio u Ru­sko-ja­pan­skom ra­tu. Već ta­da je bio po­znat kao pa­to­loški na­sil­nik. Na­kon re­vo­lu­ci­je u Ru­si­ji po­sta­je voj­ni za­po­vje­dnik ­menjševi­ka na Da­le­kom isto­ku. Že­lio je po­no­vno uspo­sta­vi­ti car­sku Ru­si­ju i obno­vi­ti sla­vu Džin­gis-ka­na kao bo­ga-kra­lja. U ra­tnom po­ho­du obi­lje­že­nom ne­vje­ro­ja­tnom bru­tal­nošću iz Mon­go­li­je izba­cu­je ki­ne­sku voj­sku. Pro­glašava se di­kta­to­rom uz ­podršku ti­be­tan­skih tru­pa pod vod­stvom ta­daš­njeg Da­laj-la­me. “I ­smrt je bo­lja od ba­ro­na Un­ger­na”, go­vo­ri­li su bje­gun­ci od nje­go­va te­ro­ra. Uvje­ren da je re­in­kar­na­ci­ja Džin­gis ka­na, pro­vo­dio je me­to­de te­ro­ra ko­je su po­vje­sni­ča­ri opi­sa­li kao “na­dre­al­nu mješavi­nu ti­ra­ni­je, tor­tu­re i ma­so­vnih uboj­sta­va”. Odru­blji­va­o je gla­ve, udo­ve, žrtve je spa­lji­vao, mu­čio hla­dno­ćom, bacao di­vljim zvi­je­ri­ma. ­Boljševi­ci su ga po­ra­zi­li, u ka­ve­zu prebacili u No­vo­si­birsk i pogubili.
5. Kuća smrti na Rue de Seur: Dr. Mar­cel Pe­ti­ot  (1897. – 1946.)
Pe­ti­ot je od naj­ra­ni­jeg do­ba po­ka­zi­vao zna­ko­ve men­tal­ne ne­sta­bil­no­sti. Mo­krio je u kre­vet, mje­se­ča­rio i pa­tio od kro­ni­čnih gr­če­va. U 15 go­di­ni bio je izba­čen iz ve­ći­ne osno­vnih ško­la u ­Auxerreu. Dvi­je go­di­ne na­kon maj­či­ne smr­ti, s ne­pu­nih se­da­mnaest, oplja­čkao je poštu. Sve­je­dno, 1916. re­gru­ti­ran je u fran­cu­sku voj­sku. Otro­van i ra­njen u bor­bi do­ži­vlja­va živ­ča­ni lom i pu­ca si u no­gu. Na­kon psi­hi­ja­tri­jskog li­je­če­nja i ozbilj­nih dvoj­bi oko nje­go­va men­tal­nog zdra­vlja upi­su­je me­di­ci­nu i di­plo­mi­ra 1921. Po­sta­je i gra­do­na­čel­nik či­ji je man­dat obi­lje­žen bi­zar­nim skan­da­li­ma i optu­žba­ma za uboj­stvo ko­je ni­su do­ka­za­ne. Ka­pi­tu­la­ci­ju Fran­cu­ske 1940. do­če­kao je u Pa­ri­zu. Ože­nje­ni li­je­čnik, s uho­da­nom pri­va­tnom pra­ksom, pred­sta­vlja se kao pri­pa­dnik po­kre­ta otpo­ra ko­ji lju­di­ma omo­gu­ću­je, po­go­to­vo Ži­do­vi­ma i za na­kna­du od 25.000 fra­na­ka, bi­jeg s oku­pi­ra­nog po­dru­čja. Žr­tve bi na­ma­mio u ele­gan­tnu višeka­tni­cu na Rue le Su­e­ur, ubri­zgao ­otrov u inje­kci­ji za ko­ju je tvr­dio da sa­dr­ži cje­pi­vo. Ti­je­la je ka­sni­je ota­pao u ki­se­li­ni, a kru­pni­je di­je­lo­ve ba­cao u Si­e­nu. Iro­ni­čno, Ge­sta­po ga je ispi­ti­vao 1943. pod su­mnjom da po­ma­že Ži­do­ve. ­Zbog ve­li­kog bro­ja žr­ta­va po­kušao je no­vom me­to­dom ubr­za­ti po­stu­pak uništa­va­nja ti­je­la. Ne­sno­sni ­smrad, ko­ji se š­irio pa­lje­njem leševa u ku­ćnoj pe­ći, na Pe­ti­o­to­va ku­ćna vra­ta do­vo­di pa­rišku po­li­ci­ju i va­tro­ga­sce. Pri­ve­den je u pro­lje­će 1944., ali je usko­ro pušten. Vla­sti su mu po­vje­ro­va­le ka­da im je re­kao da je ubi­jao sa­mo sim­pa­ti­ze­re na­ci­sta. Usko­ro je ­opet uhi­ćen i napokon sma­knut na gi­ljo­ti­ni u svi­bnju 1946. Na su­đe­nju je taj, smi­re­ni, na­smi­ja­ni i ne­po­ka­ja­ni li­je­čnik, pri­znao uboj­stva 60 lju­di. To­čan ­broj žr­tava ni­ka­da ni­je utvr­đen, ali ih je mo­žda bi­lo i više od osam­de­set.
6. Razvratnik, ubojica i štovatelj sotone: Pa­pa ­Ivan XII. (937. – 964.)
Pa­pa ­Ivan XII., pra­vim ime­nom Okta­vi­jan, ime­no­van je po­gla­va­rom ka­to­li­čke cr­kve s ne­pu­nih 18 go­di­na. ­Zbog iza­zo­va mla­do­sti ili manj­ka­va ka­ra­kte­ra Pa­pa ­Ivan XII. ni­je po­ka­zi­vao baš ni­ka­kve mo­ral­ne vr­li­ne. Po­go­to­vo oko ce­li­ba­ta. Nje­gov pri­va­tni ži­vot bio je, da­kle, pra­va li­ta­ni­ja gri­je­ha. Ogre­zao je u ­svim vr­sta­ma or­gi­ja, s do­slo­vno sto­ti­na­ma že­na, uklju­ču­ju­ći i oče­vu pri­le­žni­cu Step­hnu. Po­ne­kad je ­znao ­isto činiti i s muškar­ci­ma. Isti­na, ­grad Rim ta­da je i bio svjet­ska pri­je­stol­ni­ca raz­vra­ta. La­te­ran­sku pa­la­ču pre­tvo­rio je u me­ga-bor­del. Kro­ni­ke po­tvr­đu­ju da je, ­osim što je bio loš pa­pa, bio i oča­jan po­li­ti­čar. Ubi­jao je svo­je po­li­ti­čke pro­ti­vni­ke, pro­pa­li su mu svi sa­ve­zi. Ra­zlju­tio je ger­man­skog vla­da­ra Oto­na I. ko­jeg je uvu­kao u ra­tnu ali­jan­su. Br­zo se pre­do­mi­slio pa se okre­nuo pro­tiv nje­ga i to u tre­nu­tku kad je ­ovaj po­slao voj­sku da zašti­ti pa­pin­sku dr­ža­vu. Kro­ni­ka beš­čašća pa­pe Iva­na XII. ­završila je kon­tro­ver­znom smr­ću. Izda­hnuo je ti­je­kom spol­nog odno­sa. Bi­tno je do­da­ti da je u pi­ta­nju bi­la že­na. I to uda­na. Po­vje­sni­ča­ri dvo­je je li ga ­ubio pre­va­re­ni muž ili sla­bo sr­ce. Oni sklo­ni­ji ono­stra­nim ­objašnje­nji­ma tvr­de da ga je ­ubio sam so­to­na ko­je­mu je pa­pa če­sto na­zdra­vljao. Ukra­tko, pa­pa ­Ivan XII. bio je naj­go­ri vla­dar ka­to­li­čke cr­kve. Sveće­ni­ci su se mo­li­li da napokon ­umre, a nje­gov pre­va­re­ni sa­ve­znik ­Oton I., u pi­smu je na­pi­sao: “Optu­že­ni ste za ta­ko­ve per­ver­zi­je da bi tra­ja­lo ci­je­li dan sa­mo da ih na­bro­ji­mo…”
7. Arhitekt masakra nad Armencima: Me­hmed Ta­lat Paša (1881. – 1922.)  
U odgo­vo­ru na di­plo­mat­sku no­tu nje­ma­čkog am­ba­sa­do­ra iz 1918. Ta­lat Paša je ner­vo­zno na­pi­sao: “Što, po­bo­gu, že­li­te? To je pi­ta­nje riješeno. Više ne­ma Ar­me­na­ca.”  I bio je po­tpu­no u pra­vu. Me­hmed Ta­lat bio je je­dan od “tro­ji­ce paša” ko­ji su ima­li pre­su­dan utje­caj na po­li­ti­ku tur­ske vla­de pri­je i ti­je­kom pr­vog svjet­skog ra­ta. Poštan­ski slu­žbe­nik ko­ji je, na­kon re­vo­lu­ci­je, iza­bran u par­la­ment, uspi­njao se na lje­stvi­ci vla­sti da bi po­stao mi­ni­star unu­tar­njih po­slo­va, a ka­sni­je i pre­mi­jer. Plan­ski je ra­spi­ri­vao stra­ho­ve Tu­ra­ka da je ­rast ar­men­skog na­ci­o­na­li­zma i stva­ra­nje armen­ske mi­ni-dr­ža­ve, pod ru­skim po­kro­vi­telj­stvom, ja­sna pri­je­tnja op­stan­ku oto­man­ske dr­ža­ve. Ta­lat je mi­nu­ci­o­zno pri­pre­mio dr­ža­vnu odma­zdu. Pod nje­go­vim vod­stvom tur­ska je ­vlast po­u­bi­ja­la oko mi­ljun i pol Ar­me­na­ca. U de­talj­no ra­zra­đe­nim pla­no­vi­ma Ar­men­ci, uklju­ču­ju­ći že­ne i dje­cu, de­por­ti­ra­ni su u lo­go­re. Ti­je­kom marševa lju­di su ubi­ja­ni na naj­bru­tal­ni­je na­či­ne, mu­če­ni uža­re­nim že­ljezom, ra­za­pi­nja­ni uz po­vi­ke tur­skih stra­ža­ra: “Ne­ka vam vaš ­Krist sa­da po­mo­gne!” Ta­la­to­ve me­to­de ma­so­vnih li­kvi­da­ci­ja pri­hva­ti­le su dru­ge dr­ža­ve dva­de­se­tak go­di­na ka­sni­je. Sam Me­hmed Ta­lat Paša, na­kon tur­skog po­ra­za u Pr­vom svjet­skom ra­tu, po­bje­gao je na nje­ma­čkoj po­dmor­ni­ci. Tur­ci su ga, pri­je sve­ga ­zbog odgo­vor­no­sti za ra­tni po­raz, a ne ­zbog ma­skra ne­vi­nih Ar­me­na­ca , osu­di­li na ­smrt i tra­ži­li izru­če­nje od vla­de u Ber­li­nu. Ni­je do­če­kao po­­vra­tak u Tur­sku. Ustri­je­lio ga je 1921. godine ar­men­ski stu­dent.

Igor Alborghetl

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s