DAVID

Udruga građana za zaštitu ljudskih prava

Zagreb

Studeni 2009.

Poštovani gospodine Max Benser,

Obraćate nam se s komentarom o imenu udruge.

Vaši navodi se temelje na starim spisima koji su dijelom objedinjeni u više knjiga, odnosno i u takozvanoj Bibliji.Tumačenja starih tekstova imaju svoju povijest.

Postoje dvije biblijske knjige o Samuelu. U početku su tvorile jednu cjelinu, ali kasnije su zbog opsega podijeljene. Na temelju proučavanja biblijski eksperti došli su do zaključka kako se je nadahnuti povjesničar u 5. stoljeću prije Krista poslužio bilješkama proroka i suca Samuela, kao i spisima drugih proroka poslije njega te oblikovao Drugu knjigu o Samuelu, koja bi se zapravo trebala zvati knjiga o kralju Davidu, jer je gotovo čitava posvećena Davidu (oko 1010. do 970. pr. Kr.), njegovim pothvatima i njegovim obiteljskim problemima. Davida je prorok Samuel u Božjem nadahnuću pomazao za izraelskog kralja te je stekao naklonost naroda, ali i kraljevu mržnju. Kad je Šaul poginuo u borbi s Filistejcima, David postaje kraljem dvaju južnih plemena. Prije nego je osvojio Jeruzalem njegova prijestolnica bio je Hebron. Priznala su ga za kralja i sva sjeverna plemena. Bio je veoma sposoban vladar, pjesnik i poštivao svjesno Boga. Jedinstvena država koju je stvorio u Palestini ostala je kao trajni ideal izraelskoga naroda. Isus iz Nazareta je Davidov potomak te je Božji glasnik Isusovoj Majci najavio da će njezin sin dobiti prijestolje Davida i da kraljevstvu njegovu neće biti kraja.

Po Božjoj je volji David, od kojega potječe rod Davidov, tjelesni praotac Kraljevstva mira Isusa Krista. Jer on je donio sjeme pa prema tome i gene u ovaj svijet koji sačinjavaju rod Davidov.

U mnoge stare tekstove koji su bili dani u ranijem vremenu i koji su bili stalno redigirani i prevođeni, ušli su izrazi iz vremena prije i poslije Starog zavjeta. Ako su oni koji su redigirali i prevodili tekstove (ovdje mislimo i na biblijske eksperte koji jednako tumače te iste tekstove) bili zarobljeni još u tom svijetu predodžbi, onda su oni upotrebljavali ponovno te izraze i preuzimali ih u novim stilizacijama teksta – u vjeri da su taj tekst ispravno shvatili te su ga stoga ispravno redigirali i preveli.

U u takozvanim Biblijama bili su stalno preuzimani takvi stari izrazi.

Krutom primjenom izraza ušle su u Biblije mnoge ljudske tvorevine. Stari način govora i stari pojmovi s kojima je božanska istina izražena ljudskim riječima imaju međutim u današnjem vremenu često drugi smisao i značenje.

Rod Davidov čine svi ljudi koji ispunjavaju Božju volju, odnosno žive po zakonitostima neba.

David je istinski, za znalce, simbol stvarnosti novog doba u smislu učenja Isusa Krista.

David predstavlja pravednost samu.

Uz štovanje,

UDRUGA DAVID

Konacno. A kako bi bilo pokrenuti to isto i u Srbiji. Ima vise nego dovoljno materijala za to. Sami osnivaci srednjovekovne Srbije prvo su pobili i proterali sve bogumile (koji su se nazivali ”pravi krstjani”) pa su se onda preporucili da dobiju kraljevsku krunu i osnuju srpsku pravoslavnu crkvu. Sv. Sava osnivac crkve pise u ”Zitiju Sv. Simeona (Nemanje)” svoga oca o tome. Jedne je ”proterao iz zemlje svoje a drugima jezik u grlu ureza”. Sve ovo bi pod blagoslovom PAPA Inocenta III i Honorija III, najvecih progonitelja istinskih hriscanskih zajednica u srednjem veku. Zbog ovog ”hriscanskog cina” prvi kralj kod Srba, Stefan Nemanjic, postade prvi evropski vladar koji je ”istrebio jeres u svojoj zemlji” (kako on sam za sebe kaze). I zbog toga mu je Honorije III poslao zastavu i kraljevsku krunu i ucinio ga ”hriscanskim kraljem”. Njegov brat, na drugoj strani, Sv. Sava (Rastko) dobija pravo od vizantijskog patrijarha da osnuje srpsku pravoslavnu crkvu zbog istog ”bogougodnog cina”. I TAKO SRBIJA POSTADE HRISCANSKA!!!!???. Zamislite. Danas, nakon socijalisticke ere, u skolama se slavi Sv. Sava i deca mu pevaju himnu. Na tome je zasnovano srpsko ”hriscanstvo”. Pozdrav svim tragaocima za vrhunskom Istinom.

Viktor Mirčić

obavezno procitajte i pogledajte-www.gospodepomiluj.com

“I Bog se gadi onih koji blate njegovo ime”

Umetnost nema granice i ne poznaje tabue…
Kontroverzna izložba fotografija “Gospode pomiluj” umetnice Biljane
Cincarević, za koju joj je, kako kaže, policija preporučila da je ne
održi, prema rečima umetnice “može da vređa samo sveštenike koji su
njome razotkriveni”. Ona kaže da izložba nije imala nameru da
kritikuje Boga i veru, već one koji rade pogubna dela u njegovo ime.

KONTROVERZNO – Načinom i formom izložbe izložila sam jednostavnu
istinu. Jedino se mogu naći uvređeni oni sveštenici koji su
razotkriveni ovom izložbom. Stojim čvrsto iza svog projekta, potkovana
sam argumentima i verujem da se i Bog gadi onih koji blate njegovo ime
svojom pokvarenošću i licemerjem. Ja verujem u Boga – kaže za “24
sata” Biljana Cincarević.
S obzirom na to da je, prema njenim rečima, MUP tražio da se izložba
što pre završi, Cincarevićeva kaže da umetnost nema granice i ne
poznaje tabue.
- Ne postoji razlog i zakon koji bi zabranio umetničko delo. Jedino u
slučaju gde umetnost lišava život stvaraoca ili drugih ljudi. Mislim
da MUP nema nijedno konkretno opravdanje da traži zatvaranje izložbe,
iako je možda izložba provokativna. Oni moraju da je obezbeđuju – kaže
autorka izložbe.
Prema njenim rečima, na dan otvaranja izložbe zatraženo je da se ona ne održi.
- Načelnik policije Stari Grad, nakon otvaranja je zatražio skidanje
izložbe. Rekao je da je visokorizična, da iritira neke grupe ljudi i
da je skinem čak iako sam najavila da će trajati samo četiri dana -
kaže Cincarevićeva. Cincarevićeva navodi da konkretne pretnje zbog
izložbe nije dobijala i da se ne boji.
- Bilo je uznemiravajućih i “dobronamerno upozoravajućih” poruka, što
ne smatram konkretnim pretnjama. Ni ja ni Dom omladine nismo imali
konkretnih pretnji – tvrdi umetnica.
Kao model je pozirao Ratibor Trivunac, član anarho-sindikalističke
inicijative, koji je trenutno u zatvoru zbog napada na Grčku ambasadu.
- On bio idealan model, a ima prirodnu bradu nalik pravim sveštenicima
- kaže Cincarevićeva.

Podsticanje na autocenzuru
Dejan Sretenović, istoričar umetnosti, kaže da ako je sloboda govora
zagarantovana zakonom, to isto važi i za slobodu umetničkog
izražavanja. “Ne vidim zašto umetnik ne bi kritički govorio o crkvi
umetničkim sredstvima. Ako u tome saučestvuje i država tako što
posredstvom policije traži od umetnika da sam zatvori izložbu, onda,
kao i u slučaju otkazivanja Parade ponosa, imamo na delu nešto mnogo
opasnije od adminstrativne cenzure, a to je podsticanje na
autocenzuru”, kaže Sretenović. U Ministarstvu kulture nisu želeli da
komentarišu izložbu Biljane Cincarević. “Ministarstvo kulture nije
finansiralo ovu izložbu i nije upućeno u njen sadržaj, kažu za “24
sata” u tom Ministarstvu.

Viktor Mirčić

Više informacija

www.gospodepomiluj.com

Poštovani,
studentica sam XY odjela na Sveučilištu u Zadru. Prije 2 godine sam doživila jedno poprilično neugodno iskustvo a nedavno sam otkrila da dokazi postaje i na internetu. Naime, na 3. godini preddiplomskog studija upisala sam jedan izborni kolegij na drugom odjelu, konkretno na Odjelu za izobrazbu učitelja i odgojitelja. Kolegij se zvao Odgoj u obitelji (sad je preimenovan i mislim da se zove razvojna psihologija, ali ne mogu garantirati) i vodi ga doc.dr.sc. Mira Klarin, inače simpatična i dotjerana gospođa koja na prvi pogled izgleda drago.
Nastava se odvijala na način da smo svi dobili seminarske radove za izraditi koji su se tijekom godine prezentirali. Krajem semestra nekoliko je studenata održalo prezentaciju, koja je od početka bila poprilično “neprofesionalna”, što je manje bitno, ali i sadržaj znanstveno neutemeljen, te poprilično homofobno nastrojen, na što sam na kraju predavanja u obliku komentara i sugestija htjela komentirati, no kad sam vidjela kakva je bila klima u učionici, odustala sam i otišla glavom bez obzira (bilo je to zadnje predavanje taj semestar, ako se dobro sjećam). Tema je bila Alternativni oblici roditeljstva koji obuhvaća roditeljstvo u različitim “kombinacijama” – nukleus (mama, tata, djeca), izvanbračne zajednice i istospolne zajednice. Kad su studetnice došle do slajdova vezane za istospolne zajednice, zamalo da nije došlo do “stadionske” atmosfere. Studentice koje su izlagale pokazale su popriličnu netolerantnost i homofobiju na dijelu o kojem se govori o homoseksualizmu. Očekivala sam da će barem profesorica na kraju prezentacije sugerirati na nekorektne tvrdnje i očitovati se, no simpatična gospođa s početka priče je seminar ocijenila iznimno kvalitetnim i kako se slaže s tim, kako je i ona tradicionalno odgojena i kako nije za homoseksualne oblike zajednica, kako ih ne podržava itd. Tad mi se doslovno želudac okrenuo i došlo mi je plakati ali prvenstveno otići, otrčati, iz učionice, lupati glavom u zid od očaja u kakvom društvu i gradu živim, među kakvim ljudima studiram i kako će ti ljudi jednog dana imati diplomu prvostupnika i magistara, ne dao bog i nešto više. Da ne govorimo o činjenici kako će ti ljudi (odgojitelji u vrtiću) jednog dana možda čuvati i moju djecu.
Uglavnom, nekako sam to zaobišla to, mislila cijelo vrijeme da to možda i nije tako…jer jednostavno nisam mogla vjerovati. No, međutim, nedavno sam na osobnim stranicama profesorice Klarin pronašla seminare za download s tog kolegija, između ostalog i ovaj sporni. Usput sam pročitala i profesoričin životopis pa sam onda povezala neke stvari. Profesoričini svjetonazori idu uglavnom s crkvenima, volontira u zadarskoj nadbiskupiji i sl. Ne bih htjela prejudicirati na upučivati na nešto, ali svtari su mi u tom slučaju postale jasnije. Nije mi jasno kako nitko od studenata, profesora ili bilo koga drugog nije ranije regirao, ali kako na kraju krajeva doktorica znanosti, polje psihologije, s takvim stavovima može biti igdje kvalificirana kao stručnjak, znanstvenik, predavati studentima i istovrmeno ih poticati u ravoju nezdravih stavova o ljudskom društvu i spolnosti, te biti član religijske zajednice koja “promovira” ljudske vrijednosti?
To me toliko muči da jednostavno više nisam mogal ne reagirati, pa sam odlučila poslati mail bilo kome tko imalo drži do ikakvih ljudskih vrijednosti i prava.

U nastavku sam vam stavila link osobnih stranica profesorice i zamolila bih vas da skinete 4. prezentaciju s popisa, pod nazivom Alternativni oblici obitelji i ako je moguće da mi je prokomentirate.

http://personal.unizd.hr/~mklarin/naslovnica/seminarski%20radovi.html

Ispričavam se na smetnji i hvala na razumijevanju.

Izmena po pitanju grba i izjave pomocnika ministra.

Već 15 godina pokušavam da se ispišem iz Srpske pravoslavne crkve bez ikakvog uspeha. Iako sam podnosila zahtev i izjavu crkvi u kojoj se vodim u crkvenim knjigama i eparohiji Mileševskoj kojoj ona pripada – nikakav odgovor nisam nikad dobila. Zatim sam pokušala tražiti svoje pravo od organizacija za zaštitu ljudskih prava – koje su mi rekle da bi jedino mogla nešto tako da dobijem ako im kažem da prlazim u Katoličku crkvu. Dakle savetovali mi da lažem! Zatim sam se obratila Ministarstvu vera – pomoćniku ministra Dr Draganu Novakoviću. Moje pitanje je glasilo da li ima mogućnost da dobije ispisnicu neko koga je roditelj kao besvesno dete upisao u neku versku zajednicu? On mi je telefonom objasnio država nema veze sa tim što sam se ja upisala ili me neko upisao pa sad hocu da se ispisem iz Pravoslavne crkve – i dao mi do znanja da ispisnicu od Pravoslavne crkve ne mogu dobiti. Kada sam mu rekla da cu svoje pravo tražiti od Evropskog suda tražio je da svoj zahtev napišem pismeno i da ovo telefonom ne smatram zvaničnim odgovorom! Zatim sam se obratila ombudsmanu za Ljudska prava Saši Jankoviću, čiji odgovor čekam. Ako mi on ne pomogne ostaje mi još sud u Srbiji i Evropski sud.

Nažalost protivno svim gradjanskim pravima koja se u Evropi i svetu inače poštuju Srpska pravoslavna crkva je uspela da preorjentiše ljude koji imaju zadatak da štite ta ista prava. Tako se oni koji su do juče bili na državnim funkcijama i zalagali se za gradjansku državu, da bi ostali na tim pozicijama sada u funkciji Pravoslavne crkve. Oni koji nisu odgovarali sklonjeni su a na njihovo mesto su došli direktno iz klupa i katedri bogoslovskog fakulteta “pravoverni kadrovi”. Zajedno sa poslušnicima oni su imali zadatak da obnove srpsko državno-crkveno pravo. Rezultat svega toga je katastrofalan Zakon o verskim zajednicama u samom temelju diskriminatorski i pisan onako kako je odgovaralo Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Mnogi su se ljudi uplašili i za svoje egzistencije pa i živote povinovali svim zahtevima te je tako uvedena u škole veronauka. Jedan od glavnih ciljeva veronauke u školama postalo je blaćenje i zastrašivanje dece od drugih verskih pravaca. No to nije bilo dovoljno. Pokušaj da se donošenjem Zakona o diskriminaciji iole ugrožene grupe zaštite, završen je potpunim fijaskom jer je Vlada Srbije na telefonskoj sednici, na zahtev SPC, (što je nečuven presedan) povukla predlog Zakona protiv diskriminacije koji je poslat Skupštini na usvajanje
Sprska pravoslavna crkva je tražila i dobila izmenu člana 18. koji definiše diskriminaciju, i koji je trebao da glasi:
Član 18. : Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom.
Sada se i Ministarstvo vera – koje je trebalo biti potpuno u funkciji zaštite svakog gradjanina ponaosob, zaklonilo iza laži: Država i crkva su odvojene i država se ne meša u crkvena pitanja, te tako odgovara na svaku pritužbu i zahtev.

Pozdrav
Snezana

Pogledajte tekst na linku ispod u Plitici i ako ste u mogucnosti komentarisite. Ovo je stvarno cista osionost crkve….

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vladika-Nikanor-SPC-je-starija-Vrhovnog-suda.sr.html

napisala sam sledeci komentar – ne znam da li ce ga objaviti

Radi se o tome da je i Branko Brcanski, sin odavno počinuvšeg sveštenika Nikole Brcanskog, na kraju gražanin Srbije čija su osnovna prava ukinuta od strane crkve, a nažalost narod toliko već anesteziran crkvenom ideologijom da podržava potpuno besmislene i pravno neodržive ideje, u celom normalnom svetu poznate i primenjivane.. Tužno je da je država Srbija ovako nemoćna da zaštiti svoje građane.Takođe je tužno da vladika Nikanor i svi okupqeni sveštenici , princip – Daj Bogu božije a caru što je carevo – ne shvataju i javno svedoče o tome. Bog traži da se državni zakoni poštuju. Bogu nisu potrebni stanovi, zgrade niti bogastva koje crkva sakuplja. On kaže da nas kod Njega čekaju stanovi – dakle u duhovnom….Pitam se kako je bilo porodici Brcanskog kad su se morali iseliti odmah posle smrti Nikole! Izbaciti ljude pošto poto da slučajno crkva ne izgubi imovinu – surovo… A pri tome još tvrditi da to ima veze sa Bogom… Kako je sticana imovina crkve čiji je povraćaj sada glavna njena briga? No kako se kaže: Neko to odozgo gleda sve – i sigurno sudi onako kako je pravedno!

Pozdrav

Snezana